Огромни експлодирајући кратери за које се зна да постоје само на пермафростом покривеним руским полуострвима Јамал и Гидан можда су резултат специфичних услова какви не постоје на другим арктичким местима.
Осам кратера у сибирском пермафросту, дубоких 50 метара, збуњују научнике откако су откривени пре више од 10 година. Специфични су за руска северна полуострва Јамал и Гидан, што сугерише да је решење загонетке у том пределу, пише Ливе Сциенце.
Истраживачи су током година предложили неколико објашњења, у распону од удара метеора до експлозија природног гаса.
Једна теорија каже да су кратери настали на месту језера пуних природног гаса који је избијао из пермафроста. Та језера су можда пресушила, излажући своја корита леденим температурама које су запечатиле отворе кроз које је гас излазио. Сакупљени гас у пермафросту је можда на крају ослобођен путем експлозија које су направиле огромне кратере.
Међутим, тај модел не објашњава чињеницу да тих огромних кратера има на разним геолошким локацијама широм полуострва, а да нису на свим постојала језера.
Ранија истраживања су такође повезивала кратере са акумулацијом природног гаса у пермафросту, али не могу да објасне зашто се такве рупе налазе само на северу Русије. Дакле, формирање тих огромних кратера указује на услове специфичне за Јамал и Гидан.
Пермафрост на Јамалском и Гиданском полуострву увелико варира у дебљини, у распону од неколико десетина метара до 500 метара. Тло се вероватно заледило пре више од 40.000 година, заробљавајући древне морске седименте богате метаном који се постепено претварао у огромне залихе природног гаса. Те залихе производе топлоту која топи пермафрост одоздо, остављајући џепове гаса у његовој основи.
Пермафрост у Русији и другим областима такође се топи на површини услед климатских промена. На местима где је већ танак на полуострвима Јамал и Гидан топљење са обе стране и притисак гаса могу довести до колапса преосталог пермафроста, изазивајући експлозију.
Овај „ефекат шампањца“ би објаснио присуство мањих кратера око осам огромних, пошто би огромни комади леда избачени екплозијом могли направити знатна удубљења у тлу.
Можда има више таквих кратера него што мислимо јер су вода и седименти вероватно испунили неке од рупа током времена.
Ослобађање природног гаса и метана приликом тих експлозија могло би активирати климатске повратне спреге ако глобалне температуре наставе да расту и убрзавају топљење пермафроста.
Око 1.700 милијарди тона гасова који производе ефекат стаклене баште, укључујући угљен-диоксид и метан, налази се у арктичком пермафросту. Све веће емисије због топљења пермафроста представљају велики проблем.
Извор: Телеграф Наука/Ливе Сциенце
