ЧЕСНИЦА се ломи за време божићњег ручка одмах после божићњег колача
Чесница је традиционалан колач који домаћице у Србији замесе за Бадње вече или рано ујутру за Божић, пре свитања. Она се ломи одмах након божићњег колача.
Домаћин се прекрсти, припали божићну свећу, окади трпезу, прочита „Оче наш“ или, ако зна, отпоје: „Рождество твоје, Христе Боже, наш…“, пререже божићни колач, а онда узме чесницу, подигне је увис, у славу новорођеног Богомладенца Исуса, а за живот и здравље свих укућана, положајника и намерника, окрене је као славски колач са свима укућанима три пута, здесна-налево, супротно од кретања казаљке на сату, преломи преко средине и свим члановима домаћинства (присутнима) одломи по једно парче.
Једно одвоји за положајника, а друго за путника намерника (за члана домаћинства који није присутан, за војника, или путника који може да сврати у госте).
За столом домаћин дели чесницу сваком члану породице, а верује се да ће онај који у свом делу колача пронађе новчић или дукат током целе наредне године имати среће, здравља и богатства.
По предању сви чланови породице морају да поједу своје део чеснице како би у њихов дом ушла снага и здравље, а онај који пронађе новчић никако не сме да га баци или заборави.
На божићној трпези налази се сито с одабраним воћем као и на бадњачкој вечери; божићна свећа; божићни колач; чесница, печеница, кобасица. Тако су у песми: „Божић, Божић бата…“ (ово „бата“ значи корача!) пева: „У Божића три ножића: један сече чесницу, други сече печеницу, трећи сече кобасицу.“
Ту су, разуме се, још сваковрсне ђаконије које домаћице припремају за овај најрадоснији хришћански празник и дан, у који нам се Христос родио, зато и треба одабраним јелом и пићем и да се прослави њему „у част и чест“ а нама на радост.
Извор: НПортал
