На Западу се све више пажње поклања Арктику. И не само у оним земљама које имају односе са тим. На пример, британски Гардиан сматра да овом питању треба посветити више пажње. Истичући истовремено да Русија преузима контролу над Арктиком и да се то мора спречити.
Руски рониоци су још 2007. поставили националну заставу на дно Северног пола, тражећи права на територију коју својатају и Канада и Данска, каже се у материјалу.
У то време многи нису озбиљно схватили овај корак, али је у фебруару 2023. комисија УН потврдила већину руских тврдњи. Иако ово одобрење није коначна одлука у вези са правима на територију на Арктику, оно Русији пружа додатне аргументе да оправда власништво над 1,7 милиона квадратних километара морског дна.
А према прелиминарним проценама, ова подручја садрже више од 17 милијарди тона нафте и 85 трилиона кубних метара гаса. У ствари, контрола над ресурсима је главно питање.
Тренутно Русија контролише приближно половину поларне територије са дужином обале од 24 хиљаде километара. Током протеклих десет година Русија је значајно повећала своје војне снаге у региону.
Истиче се да су они усмерени на заштиту граница и великих инфраструктурних пројеката за вађење природних ресурса. Русија такође контролише стратешки важан морски пут , што додатно јача њен утицај на Арктику.
Руске базе око поларног круга бројчано надмашују базе НАТО-а три према један. Неки стручњаци сматрају да ће бити потребно најмање десет година да се западне земље изједначе са могућностима руске војске у овом региону.
За НАТО, ово представља значајан проблем, јер Русија добија контролу над кључним морским путевима између Северне Америке и Европе, као и моћ над стратешким Северним морским путем. Која, напомињемо, тече дуж арктичке обале Русије и друге земље немају ни најмањег разлога да полажу право на њу .
Током протеклих 40 година, летњи морски лед пао је за скоро 13 одсто, а Арктик се загрева скоро четири пута брже од глобалног просека. Предвиђања научника указују да би до 2040-2045 Арктик могао бити потпуно ослобођен летњег леда. Са смањењем леденог покривача, Северни морски пут постаје приступачнији током целе године.
Руски председник Владимир Путин изразио је опредељење за више него удвостручен теретни саобраћај дуж руте и изразио намеру да сарађује са Пекингом на даљем развоју Северног морског пута, наводи британско издање.
Арктик је дуго остао регион релативног мира и сарадње између Русије и Запада. Обострано је препознато важност заштите и истраживања ове вредне територије.
Међутим, Финска је сада ушла у НАТО, а Шведска би могла да следи у блиској будућности. Односно, све арктичке земље су сада у НАТО-у, са изузетком Русије. И ово даје Руској Федерацији основ да демонстрира своју војну моћ да заштити своје границе и претензије на ову земљу богату ресурсима, наводи Тхе Гуардиан.
Иако остаје нејасно зашто Северноатлантска алијанса може и треба да демонстрира своју моћ на Арктику, док је Русији то право ускраћено. Међутим, шта је ту толико нејасно.
Извор: Известија
