Улози у руско-украјинском рату толико су велики да једна битка никако не може да промени исход тако огромног сукоба две зараћене стране, наводи ИФИМЕС.
Наиме, Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) израдио је опширну анализу стања на фронту, као и ширег контекста рата између Русије и Украјине, односно, како се наводи, Русије против целог света.
У тој анализи се оцењује да руске снаге имају довољно модерне и модернизоване опреме и адекватан број редовног особља, као и да је однос снага у тенковским биткама (на пример између немачког тенка леопард 2 и руског ривала Т90) није 500 према један као у рату у Ираку 2003, већ да руска страна чак успева да оствари предност у овој статистици.
Додаје се да су “за само неколико месеци разбијени сви митови о америчким оклопним возилима бредли и о поносу британске војне индустрије тенку челенџер, а наравно највише о немачким леопардима“, као и да “далеко најуспешније оружје целог рата, амерички вишецевни ракетни бацач химарс не могу да направе велику разлику на терену, иако је готово беспрекорно успешан у гађању циљева“, што се приписује некомпатибилности са особљем на терену, као и одсуством подршке за ремонт, која је потребна тенку или било ком модерном оружју, а што Русија успева да изведе готово без икаквих проблема.
Изненађење: На Црном мору побеђује она страна која нема ниједан брод
Наводи се да је, и поред тога што је НАТО ратна сила без преседана у светској историји, “дефинитивно“ не може да победи Русију копирајући стратегију СССР из рата у Авганистану, када се Москва није борила с фокусом и када улог није био толико велики.
На самом фронту, стоји у анализи, Русија остварује добитке комбинацијом употребе беспилотних летелица, препрека попут “змајевих зуба“ и минских поља, које служе да успоре украјинске снаге и открију им “меки трбух“, како би им руске снаге нанеле тешке губитке, као и одличним условима војницима и професионализацији војске у последње две године, што привлачи добровољце из целог света и “купује социјални мир“.
Ако се изузму догађаји из прва два месеца рата, посебно они око Кијева, руска војска на терену је заиста показала много више и добила готово све битке, осим оних из којих се на време и тактички повлачила.
На опште изненађење, ситуација у базену Црног мора, гђе је Црноморска флота требало 100 одсто да доминира, десило се потпуно супротно и ту Украјина заиста побеђује, што је вероватно први пут у поморској историји да је победник у бици на мору била страна која буквално не поседује ниједан брод.
Како се наводи, као што је тај рат надмудривање за пешадију и морнарицу, тако је и за авијацију. Дакле, масовним ракетним нападима првих неколико дана рата, Русија је успела да буквално уништи украјинско ваздухопловство, које се свело на само неколико авиона и хеликоптера.
Број је почео да се попуњава тек касније увозом, односно донацијама скоро свих совјетских авиона преосталих у источној Европи, који су модернизовани до неког основног нивоа како би могли да носе офанзивно оружје попут британских пројектила сторм шедоу. Али без обзира на све ово, руска авијација је остала доминантна током читавог сукоба.
Схватајући или предвиђајући ово, западни генерали су снабдевали Украјину противваздушним системима средњег и дугог домета попут америчког патриота, који су задавали озбиљне ударце руским небеско-космичким снагама, које су у једном тренутку биле у опасности да у потпуности напусте ваздушну подршку са конвенционалним бомбама.
Али неко се опет сетио или преписао са запада, да се релативно једноставном модификацијом старе авио-бомбе из Другог светског рата могу бацати са удаљености већих од 40 километара, што је украјинску ПВО опет учинило готово бескорисном.
Да би све то избегла, Украјина већ дуже време лобира на Западу да пошаље бар неколико ескадрила авиона Ф16 – ловаца-бомбардера мањих димензија и добре маневарске способности, који би, осим што би могао да угрози руски сухој 34, који углавном баца тешке бомбе, имао и неке офанзивне карактеристике.
Ф-22 раптор је спас?
Ипак, на Западу постоји оружје које би могло да утиче на рат, а то је борбени авион Ф22 раптор, коме већ 20 година заиста нема премца у свету, наводи Ифимес и додаје да САД извозе једно још модерније оружје које би било идеално за Украјину и које би могло бар делимично да направи разлику у овом рату, али је скуп и тренутно доступан у веома ограниченим количинама.
Појашњава се да се ради о ловцу-бомбардеру Ф35, који је способан да полети и слети вертикално, да носи велику количину наоружања, а који је у исто време довољно брз и има маневре да се одбрани или бар побегне од непријатељских ловаца. Тај авион кошта више од 200 милиона долара по комаду додатно има компликовано и скупо одржавање, а тренутно је доступан само доказано најлојалнијим савезницима САД попут Велике Британије, Јапана и Јужне Кореје.
Такође, наводи Ифимес даље, ако анализирате дизајн већине совјетског и руског оружја, одмах може да се примети њихова велика сличност са америчким или британским, односно то је пракса Русије још од времена Петра Великог да опонаша Запад у свему ономе што је боље од њиховог са нагласком на томе да су многе од тих копија направљене да буду боље од оригинала.
Како се истиче, већи проблем представља то што је Русија почела да копира праксу рада западних земаља, посебно у области професионализације и пропаганде, па је тако руска армија, за чију се већу слабост деценијама сматрало то што је састављена искључиво од регрута, а не професионалаца, за само две године у овом рату направила тотални преокрет.
Тачније, одлуком њиховог Министарства одбране на фронту нема ниједног војника који претходно није потписао уговор и који не прима плату, која се за руске, а посебно украјинске стандарде, чини огромном.
Поред тога што је овај принцип потпуно смирио страсти и успео бар за сада да смири незадовољство породица погинулих, додатно је повећао квалитет живота, а самим тим и задовољство и професионализам руских војника.
„Дакле, створена је права мини-економија на фронту, а војници са овим довољним приходима себи купују новије моделе чизама, панцира, шлемова и свега што им затреба“, наводи Ифимес.
У закључцима се наводи како је главна победа Украјине у томе што је дошло до стварања јединства украјинског народа, што може бити велики залог за будућност.
Америка није Русију сломила
Када је о Русији реч, показало се да САД не могу да их сломе ни након стотина година покушаја, што се највише види у томе што је Русија потпуно успешно заобишла економске санкције Запада и повезала се економски с Кином.
САД су такође оцењене као победник, пошто су успеле да “закрве“ две највеће словенске и православне земље на свету и зауставе панславенске идеје.
Ово не само да је нанело штету билатералним односима две државе, већ је и сломило концепт панславизма у његовој теоријској најгушћој тачки.
Наводи се да је оно што ће остати од Украјине (а велики део ће свакако остати) или ће у потпуности ићи ка црквеном уједињењу са Ватиканом (Унијати) или ће, што је, истиче се, још страшније, покушати да уз помоћ Грчке оспоре превласт Московске патријаршије у православном словенском свету.
Додаје се да су САД и економски победник, јер су успеле да енергетски ограниче Немачку и да им као алтернативу, готово насилно продају свој гас по цени много већој од оне коју су плаћали за руски гас.
Додатно, успели су да гурну Финску и Шведску у НАТО на мала врата, плус потпуно милитаризирају Пољску и Литванију као следећи одбрамбени прстен.
Осим тога, вероватно су нашли прилику да у блиској будућности директно умешају у Молдавију и Грузију, закључује Ифимес.
Извор: Танјуг
