ОВО ЈЕ ТРЕНУТАК који је руски председник Владимир Путин чекао – када не треба много да уради, а притом оно што је постигао у Украјини може да назове победом, пише у својој најновијој анализи амерички Си-ен-ен.
Већ статични фронтови у Украјини полако постају још статичнији како снег постаје све дубљи. У Кијеву постоји опипљив осећај да некада неуништиви морал полако опада.
Отворено се говори о неслагању између главнокомандујућег и начелника штаба Володимира Зеленског и Валерија Залужног, наводи Си-ен-ен.
Русија више не губи рат
Русија више не губи рат, као ни територију коју је заузела, па је Украјина дефинитивно не добија. Избори се назиру широм европских престоница, а чак су и фармери непоколебљивог савезника Пољске у завади са суседима Украјине.
У Сједињеним Државама, републиканци у Сенату синоћ су блокирали законодавни пакет који укључује 60 милијарди долара помоћи Украјини усред сукоба са демократама око америчке границе и имиграционе политике.
Бајден је апеловао да ће „историја судити онима који окрећу леђа слободи“, али изгледа да је то било узалуд
У покушају да изађе из ћорсокака, амерички председник Џо Бајден апеловао је јуче на Конгрес да не дозволи да „ситна страначка политика” стане на пут помоћи Кијеву.
– Историја ће строго судити онима који окрећу леђа слободи – рекао је председник, а затим додао: „Не можемо дозволити Путину да победи“.
Новоименовани британски министар спољних послова Дејвид Камерон требало је данас да разговара са америчким државним секретаром Ентонијем Блинкеном у Вашингтону, пошто Велика Британија такође позива на наставак међународне подршке Украјини, која се храбро бори против руске инвазије од фебруара прошле године.
Јединство је изгубљено
Јединство сврхе и намере, толико значајно током 21 месеца најважнијег догађаја у Европи након пада Берлинског зида, било је изузетно од почетка рата. Сада прети све више нереда и разједињености.
Цео свет види неизвесност која тренутно влада у Вашингтону. Неспремност Конгреса да пружи хитно потребну помоћ често се описује као ситуација у којој забринути републиканци не желе да увуку САД у нови сукоб.
Ако Америка сада не пружи помоћ, можда ће морати да се бори сама, а не преко посредника
Али помоћ треба да спречи управо то: да обезбеди да се борба Украјине против Москве настави, а не да дозволи Путину да се довољно приближи границама НАТО-а да примора Америку да се бори сама са својим савезницима, а не преко посредника.
Пребацивање кривице је почело. Обимни чланци описују зашто украјинска контраофанзива није дала резултате који су јој били потребни. Вашингтон пост је цитирао анонимне америчке званичнике који су тврдили да је Кијев прекасно кренуо у контраофанзиву или да је премало слушао Американце.
Украјински званичници и даље морају да се чуде својим савезницима, који од њих очекују сложене војне нападе без надмоћи у ваздуху, без којих војска НАТО-а не би ни устала из кревета.
Пре пола године Путин је био суочен са побуном. Сада му се победа смеши
Укратко, реч је о спором губитку власти, за којим је Путин сигурно жудео. И то је изузетан преокрет за ауторитарног лидера, који се пре само шест месеци суочио са отвореном, али краткотрајном побуном присталица Јевгенија Пригожина.
Пригожин је мртав, погинуо је са главним људима Вагнерове плаћеничке групе у мистериозној авионској несрећи. Москва се финансира нафтним новцем, а руски затвори пуне ровове наизглед неисцрпном количином топовског меса.
Руска војска је поново на ногама и у великој мери је зауставила украјинску контраофанзиву до сада – заједно са милијардама долара у обуку НАТО-а и наоружање које је уложено у њу.
Каква је ситуација на ратишту?
Линије фронта причају три приче. На западу, Украјина је храбро напредовала преко реке Дњепар, иако једва издржала. Учинила је то како би запретила нападом на Крим са запада. Оближњи град Херсон плаћа цену. Град је сабласно празан, сваки дан на њега падају гранате. Украјина ће можда имати среће на овом фронту, али биће потребно много да се направи разлика и да се њене снаге опскрбе.
У центру земље, линије фронта испод Запорожја, кључног жаришта украјинске офанзиве према граду Мелитопољу, углавном су непромењене. Пробој је овде био главна нада, кључни резултат који би Запад и Кијев могли назвати победом. То би одсечило руско копно од анектираног Крима – али то се можда неће догодити. Снег и мрак ће додатно успорити борбу.
На истоку око Авдијевке ситуација није добра. Град мале стратешке вредности постао је симбол неограничене толеранције Русије на бол и подсетник на огроман број жртава за победу. Руске снаге полако окружују град, слично као што су то урадиле са Бахмутом раније ове године. Они то могу узети и изгубити хиљаде војника у том процесу. Оно што га брине јесте да ће тако напредовати у целој Украјини. Једна по једна мала али скупа победа.
Безидејни Запад је Путинова највећа предност
Највећа предност коју Путин има је Запад без идеја – савез који је доживео неуспех његове главне стратегије са Кијевом и који сада мисли да је слична помоћ узалудна јер је рат непобедив.
Ускоро ће се чинити да је Путин склонији преговорима, а Европа би могла гурнути Кијев ка њима за мир. И то упркос чињеници да већина западних лидера добро зна да се Путину не може веровати и да Москва користи дипломатију као користан трик за постизање својих војних циљева. Било какав мировни споразум могао би да траје довољно дуго да омогући Путину да се опорави, преопреми своју војску, а затим се врати по још Украјине.
Победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима следеће године убацила би у ову веома опасну мешавину по европску безбедност америчког председника са необјашњивом наклоношћу према шефу Кремља. Трамп се хвали да би могао да склопи мировни споразум у Украјини у року од 24 сата. Биће срећан ако потраје тако дуго.
Шта је следеће?
Шта сад? Шта Украјина може? Пре свега, Запад мора да се одрекне страха од понижене Русије. Путин је показао – после напада на руску територију, неуспелог пуча и уништења једног броја бродова руске Црноморске флоте, који се сада држе безбедности главне руске црноморске обале – да није заинтересован за ескалацију.
Бори се да победи свог слабог суседа и не може у потпуности да се супротстави НАТО-у. Исто важи и за нуклеарни рат; Путин је показао да је прагматичан и да жели да преживи, а не да је лудак који жели глобалну апокалипсу.
Запад мора потпуно наоружати Украјину, и то брзо
Друго, Запад мора у потпуности наоружати Украјину, и то брзо. Приступ спорог снабдевања оружјем показао се катастрофалним: тактички ракетни системи америчке војске (АТАЦМС), тенкови М1 Абрамс – стигли, али прекасно да би направили велику разлику.
Треће, Запад мора јасно да стави до знања да ниједан мировни споразум са Русијом не може дозволити одржавање копненог коридора преко југоисточне Украјине између руског копна и Крима. Ово ће Москви ускратити оно што би могла назвати стратешком победом.
Али оно што је најважније – Европа и САД морају задржати уверење да је реч о егзистенцијалној борби за западну безбедност. Кинеске амбиције према Тајвану, граничној безбедности НАТО-а и дозвољавању лидеру оптуженом за ратне злочине да се извуче, почивају на исходу рата у Украјини.
Путин не сме да победи. У супротном, цену би могла платити не само ова генерација, већ и оне које долазе, закључује ЦНН-ова анализа.
Извор: Новости
