Ако Русија удари на потенцијалну базу НАТО алијансе, да ли ће они колективно одговорити нашој земљи, пита се заменик председника Савета безбедности Русије.
Декларација Европске уније о безбедносним гаранцијама за Украјину је ништа друго до празно слово на папиру, али из ње може да проистекне могућност потписивања озбиљнијих споразума, каже данас Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије.
Као пример озбиљнијих докумената он наводи „билатералне споразуме за производњу наоружања, обуку војних кадрова, финансирање појединачних војних програма и многе друге важне ствари за неонацисте у Кијеву“.
„Тако, може да се догоди да нека луда држава (као што је Британија, која је вековима дегенерисала, предвођена плавокосим чудацима попут Џонсона) одлучи да направи војну базу у Украјини и, у ствари, преузме одбрану њених граница“, упозорава бивши председник Русије.
„Шема је оваква: нећемо вас примити у НАТО, нећемо рат са Русијом, али на индивидуалном плану немојте себи ништа ускраћивати“, додаје он.
Медведев упозорава да, уколико нека од земаља чланица НАТО-а отвори војну базу у Украјини, Русија ће на то одговорити нападима на ту базу, али ту, како истиче, и може доћи до проблема. Питање је како ће у таквом случају НАТО земље одлучити да примене Члан 5 Вашингтонског договора.
„Другим речима, када Русија удари на такву базу (а то ће се неизбежно десити, пошто ће војно особље базе специјално ту доспети да се бори против нас), да ли ће земље Алијансе бити спремне да колективно одговоре нашој земљи?“, пита се он.
Одговор на то питање, како даље наводи, поприлично је широк, то јест, Алијанса може да одговори заједничким снагама, оружаним путем или на други начин, а може доћи и до тога да држава, која је разместила војну базу на територији Украјине, сама одговори.
Коментар Медведева уследио је након јучерашње изјаве заменика шефа кабинета украјинског председника Андреја Сибиге да се за сада безбедносним гаранцијама за Украјину није прикључило шест земаља. Документ нису потписале Аустрија, Хрватска, Мађарска, Пољска, Словачка и Малта.
Извор: РТ
