Недавним обраћањем у Овалном кабинету амерички председник Џо Бајдена је ефективно спојио рат у Украјини и шири рат који се спрема на Блиском истоку у две стране истог сукоба. А ако сада и Хезболах нападне, то ће Америци и њеним савезницима дати знатно проширено поприште рата и додатно оптеретити војне ресурсе. Истовремено се чини вероватним да ће се Тајван појавити као трећа сфера сукоба у идућих неколико година, а можда и пре. И Пекинг јача своју војску. Морнарица Народне ослободилачке војске већ је бројчано већа од копнене снаге, а нуклеарне снаге брзо расту.
Русија јача производњу
У међувремену Русија, без обзира на трајање рата у Украјини, шири своју производњу. Ово укључује и враћање оштећене опреме са бојног поља, а такође покреће систем производње. Руска војска је сада способна за борбу и мобилизацију истовремено, са циљем да прошири своје редове на 1,5 милиона војника.
Једноставно речено, амерички противници се спремају за рат. У Вашингтону, међутим, расправе о националној безбедности ретко почињу са признањем да Кина и Русија граде своје војске не за одбрану, већ за напад. Политико пише да би то требало да буде почетна тачка свих разговора о потрошњи САД и савезника на одбрану.
Огромна потрошња на оружје, муницију и људске животе у Украјини требало би да буде знак за узбуну. САД би требало да почну да се преиспитују да ли је њихов модел добровољачких снага дорастао задатку, посебно када је реч о обученим резервама. Али ово није само проблем САД, он је постао доминантан широм Запада. А са обзиром на све са чиме се суочавају Еуропа и Азија, можда је време за преиспитивање. Садашњи број војника једноставно није дорастао задатку. Западне војске, морнарице и ваздухопловне снаге једноставно су премале да би одговориле и на Атлантику и на Пацифику, два попришта рата која ће дефинисати исход сваког будућег глобалног сукоба.
Решење није „окренути се Азији“, већ да се поново обнове западне снаге са неопходним вишковима у резерви. У све нестабилнијем свету, императив је да САД повећају издатке за одбрану.
Нова стратегија
Одвраћање у Европи и Азији захтева стално стационирање, а не ротирајуће присуство, што је била привремена мера за избегавање тешких избора. Ако НАТО жели да преживи, одвраћање и колективна територијална одбрана у Европи морају бити нови фокус.
У Азији билатералне безбедносне гаранције и напоре за регионалну стабилизацију морају бити подржани распоређивањем САД-а и савезника. Америка мора да преиспита како гради своје оружане снаге и оружје. На пример, прошле године Америка је имала 25 одсто мањка у запошљавању, а ове године су опет испод циља. Чак ни морнарица ове године није испунила своје циљеве запошљавања, а попуњавање посада америчких бродова постаје све већи изазов.
САД би стога сада требало да престану да говоре о конкуренцији великих сила и да се запитају како би заправо изгледала победа у овом сукобу између демократија и диктатура.
САД такође морају да одлуче који су геополитички центри кључни за њену домовинску безбедност и просперитет њених грађана. Треба да врате приоритете националне безбедности у доношење одлука и поново науче оно што су раније генерације знале, али што је изгледа заборављено у протеклих 30 година: да се не може зависити од противника када је реч о основним стварима за одржавање друштва, а затим очекивати победу ако тај противник одлучи да крене у рат.
Буде ли Америка присиљена на рат, неће бити времена за компензацију недостатака или гомилање оружја и муниције. Лекције које треба научити из Украјине, а сада и из Израела, су да САД и њени савезници треба да преиспитају начин на који су изграђене њихове војске како би постојао начин да пошаљу велике снаге на терен ако се то покаже неопходним. Потребан је нови осећај хитности у вези са претњом са којом се суочавамо и морамо деловати одмах, пише Политико.
Извор: Информер
