Растући ривалитет Зеленског и Залужног, одбијање овог првог да одржи изборе и најава кандидатуре Арестовича дају тежину Путиновим речима да САД припремају смену политичке елите у Украјини…
Руско-амерички односи пали су на најниже гране од Кубанске ракетне кризе, услед посредничког рата НАТО пакта против Русије у Украјини, али најновији извештаји указују да се између њих воде тајни разговори. Дана 4. новембра, НБЦ је известио да Запад притиска Украјину да обнови мировне преговоре са Русијом, четири месеца након што су први пут објавили да су „бивши амерички званичници одржали тајне разговоре о Украјини са истакнутим Русима”.
Та последња поменута летња вест уследила је након три Путинова појављивања месец дана раније, тј. средином јуна – када је чврсто заступао став да је политичко решење конфликта и даље могуће – што је детаљније документовано и анализирано овде у то време. Између тога и последњег извештаја НБЦ њуза, Зеленски је дао интервју за Економист, у којем је био прекомерно дефанзиван. То је анализирано овде, уз закључак да је ово узроковано тиме што Запад вероватно сада више прича са Русијом.
Залужни, украјински Пригожин?
Истог дана када је овај извештај објављен, Њујорк тајмс је скренуо пажњу на растући ривалитет између Зеленског и Залужног, чији су детаљи анализирани овде, заједно са другим повезаним вестима. Ово је релевантно за тврдњу да постоје тајни америчко-руски преговори који би могли да замрзну сукоб у сценарију најбољег случаја, пре него што се догоди онај најгори, са побуном у Украјини налик оној Пригожиновој. Наредни извештаји додају још тежине овој хипотези.
Зеленски је у интервјуу за НБЦ признао да његови Западни патрони вероватно разговарају са Русијом, а истом приликом је рекао и да сада није моменат за изборе, након чега је од САД просио још једну позајмицу, коју је обећао да ће исплатити након краја рата. Истог дана када је његов интервју објављен, Вашингтон пост је објавио чланак о томе како „присталице Украјине морају да поново размисле о својој теорији победе”, у којем је садржан и следећи савет:
„Украјинска контраофанзива је требало да одржи политичку подршку Кијеву, показујући да је у стању да враћа изгубљену територију. Сада ће присталице Украјине можда морати да прибегну инверзној тврдњи: Украјина не враћа никакву значајну територију, а неограничена помоћ је потребна како би се зауставио разоран пораз”.
Ово је далеко од теза о наводно неизбежној победи над Русијом, која су некада красиле новинске странице – што показује колико се драматично променио званични наратив о овом сукобу од како је извикана и ултраскупа контраофанзива Кијева пропала. Наредног дана, украјински министар спољних послова упозорио је да његова држава више не може да се ослања само на САД – вероватно реагујући на интервју Зеленског, а нарочито на његово признање да САД потенцијално разговарају са Русијом.
Смена елита у Украјини
Потом је уследио низ изјава руских званичника, у периоду од недеље до уторка. Портпарол Кремља Песков, министар спољних послова Лавров и руски амбасадор у Америци Антонов су рекли да је дијалог са САД могућ под одређеним условима, пре свега уколико су уважени интереси Русије. САД су потом потврдиле да су позвале Русију да учествује на самиту АПЕК у Сан Франциску овог месеца, што је изненадило многе који су очекивали игнорисање ове чланице из очигледних политичких разлога.
Читаоцу би такође требало да буде познато шта је председник Путин рекао прошле недеље током свог састанка са члановима Грађанске коморе, где је открио да „Американци сада (у Украјини) планирају смену елита – како економских, тако и политичких”. Такође је приметио да је Запад променио песму о сламању Русије на бојишту, али је упозорио да „то не значи да ми сада треба да се понашамо агресивно”, имплицирајући да и даље чврсто верује да се садашњи сукоб може решити политички.
Растући ривалитет Зеленског и Залужног и одбијање овог првог да одржи изборе даје кредибилитет процени руског лидера да се САД спремају за промену политичких елита Украјине, након што су се умориле од Зеленског чија тврдоглавост ризикује побуну у Пригожиновом стилу, одбијајући да размотри мировне преговоре. Шеф руског Савета за националну безбедност Николај Патрушев недуго потом, односно истог дана у којем је Зеленски имао интервју на НБЦ, наговестио је да „рационални актери” чекају да преузму власт у Кијеву чим се укаже прилика.
Није познато да ли је Патрушев мислио на Залужног, на бившег саветника Зеленског – Арестовича, који је оштро критиковао свог некадашњег шефа због компромитујућих детаља изнетих у ивештају Тајм магазина, након чега је најавио своју председничку кандидатуру, или на неког трећег. Без обзира на све, поента је да се Патрушев, услед горе описаног контекста, осећа слободним да јавно говори о смени режима у Украјини – и то усред кредибилних извештаја о тајним америчко-руским преговорима.
Прерано је спекулисати о детаљима ових дискусија, али вести на које смо скренули пажњу у овој анализи указују да би они могли да се тичу обнове мировних преговора, као и начина за постизање мира, укључујући и потенцијално заобилажење Зеленског или чак његово уклањање уколико настави да представља препреку.
Да се разумемо, ово није предвиђање о његовој политичкој каријери, или о моменту наставка руско-украјинских мировних преговора. Али Зеленском би било паметно да пази леђа уколико одбије да се повинује вољи својих патрона.
Извор: Нови Стандард
