Дан Светог великомученика Димитрија, у народу познатији као Митровдан, слави се 8. новембра по новом календару. Овај датум се у народу означава и као хајдучки растанак, и доба године када почиње зима.
Српска православна црква у четвртак слави дан Светог великомученика Димитрија, који је у народу познатији као Митровдан.
Светац кога као крсну славу славе многе српске породице, родио се у грчком граду Солуну од благородних и благочестивих родитеља, који дуго нису могли да имају децу.
Његов отац је био војвода Солунски, а положај војводе, Димитрије је наследио после очеве смрти. Цар Максимилијан хтео је да Димитрије буде гонитељ хришћана у Солуну, на шта Димитрије није пристао, већ му се успротивио.
Проповедао је хришћанство и јавно признао пред Максимилијаном да је хришћанин. Разјарени цар бацио је због тога Димитрија у тамницу. У тамници му се јавио анђео који га је укрепио у страдањима. После неколико дана је погубљен.
Хришћани су тајно сахранили његово тело из којег је почело да тече миро, којим су се болесни лечили. Мошти светог Димитрија, који је своје богатство разделио сиромашнима, налазе се у Солуну. Свети Димитрије је и заштитник овог грчког града, док Руси сматрају светог Димитрија покровитељем Сибира.
У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.
Како кажу народна веровања, уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће се преко целе године ноћивати по туђим кућама.
Обичај је код нашег народа да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нове.
Извор: Телеграф
