Док је светска јавност окупирана ратом Израела и Хамаса, који прети да запали свет, чини се да је сукоб Русије и Украјине, бар привремено отишао у заборав.
Двадесет месеци од почетка руске инвазије, око петине територије Украјине остаје под руском окупацијом. Десетине хиљада војника и цивила је убијено, а украјински председник Володимир Зеленски током својих путовања осећа да је глобално интересовање за рат ослабило. Као и ниво међународне подршке.
„Најстрашније је што се део света навикао на рат у Украјини. Исцрпљеност ратом се котрља као талас. Видите то у Сједињеним Државама, у Европи. И видимо да чим почну да се умарају, то (рат у Украјини) им постаје као представа: „Не могу да гледам ову репризу 10. пут“, испричао је Зеленски.
Подршка јавности за помоћ Украјини је у САД месецима у опадању, а посета Зеленског Вашингтону није учинила ништа да је оживи.
Око 41 одсто Американаца жели да Конгрес обезбеди више оружја Кијеву, у односу на 65 одсто у јуну, када је Украјина започела велику контраофанзиву, према Ројтерсовом истраживању спроведеном убрзо након одласка Зеленског.
Та офанзива се одвијала мукотрпним темпом и са огромним губицима, због чега је Зеленском све теже да убеди партнере да је победа иза угла. Са избијањем рата у Израелу, чак и задржавање пажње света на Украјини постало је велики изазов.
„Украјина остаје без опција, Зеленски се заварава“
Али уверења Зеленског се нису променила. Упркос недавним застојима на бојном пољу, он не намерава да одустане од борбе нити да тражи било какав мир. Напротив, његова вера у коначну победу Украјине над Русијом забрињава неке од његових саветника.
„Он се заварава. Немамо опције. Не побеђујемо. Али покушајте да му то кажете“, фрустрирано каже један од његових најближих сарадника за Тајм магазин.
Тврдоглавост Зеленског, кажу неки од његових помоћника, наштетила је напорима њиховог тима да смисли нову стратегију, нову поруку. Док су расправљали о будућности рата, једно питање је остало табу: могућност преговора о мировном споразуму са Русима. Судећи по недавним истраживањима, већина Украјинаца би одбила такав потез, посебно ако би за собом повлачио губитак било које окупиране територије.
Зеленски остаје против чак и привременог примирја.
„За нас би то значило да ову рану оставимо отвореном за будуће генерације“, каже председник за Тајм.
Зеленски то описује као рат воље и страхује да ће се, ако се Руси не зауставе у Украјини, борбе проширити ван њених граница.
„Дуго сам живео са овим страхом. Трећи светски рат би могао да почне у Украјини, да се настави у Израелу и да одатле пређе у Азију, а затим да експлодира негде другде“, рекао је Зеленски.
То је била његова порука у Вашингтону: Помозите Украјини да заустави рат пре него што се прошири и пре него што буде прекасно. Брине се да је његова публика престала да обраћа пажњу.
Пад броја регрута
Почетком рата Украјинци су се масовно пријављивали у војску. Једна грана војске, позната као Снаге Територијалне одбране, пријавила је да је примила 100.000 нових регрута у првих 10 дана рата. Масовна мобилизација је делимично била подстакнута оптимистичким предвиђањима неких високих званичника да ће рат бити добијен за неколико месеци, ако не и недеља.
„Многи су мислили да могу да се пријаве за брзу турнеју и учествују у херојској победи“, каже један члан председниковог тима.
Сада је регрутација знатно смањена. Како су се напори за регрутацију интензивирали широм земље, друштвеним медијима се шире приче о војним официрима који извлаче мушкарце из возова и аутобуса и шаљу их на фронт. Они који имају средства понекад подмићују свој излаз из службе, често плаћајући медицинско изузеће. Такве епизоде корупције у систему регрутовања постале су толико раширене до краја лета да је Зеленски 11. августа отпустио шефове канцеларија за регрутацију у свим регионима земље.
Одлука је имала за циљ да сигнализира његову посвећеност борби против корупције. Али, према речима високог војног официра, тај потез је имао супротан ефекат, јер је регрутација скоро стала без вођства. Такође се показало да је отпуштене званичнике тешко заменити, делом и због тога што је репутација канцеларија за регрутовање била укаљана и повезана са корупцијом.
Последњих месеци, питање корупције је затегло односе Зеленског са многим његовим савезницима. Уочи његове посете Вашингтону, Бела кућа је припремила листу антикорупцијских реформи које је Украјинци требало да предузму. Један од помоћника који је путовао са Зеленским у САД рекао је за Тајм да су ти предлози усмерени на сам врх државне хијерархије.
„То нису били предлози“, каже други председнички саветник.
Драматични кораци
Да би решио америчку забринутост, Зеленски је предузео неке драматичне кораке. Почетком септембра отпустио је свог министра одбране Олексија Резникова, члана његовог најужег круга који је био под лупом због корупције у његовом министарству. Два председничка саветника су рекла да он није био лично умешан у корупцију.
„Али није успео да одржи ред у свом министарству“, каже један, указујући на надуване цене које је министарство плаћало за залихе, као што су зимски капути за војнике и храна.
Како су се вести о овим скандалима шириле, председник је дао строга наређења свом особљу да избегава и најмању перцепцију самобогаћења.
„Не купујте ништа. Не узимајте никакве одморе. Само седите за својим столом, будите тихи и радите“, каже један службеник.
Усред свих притисака да се искорени корупција, претпостављало се да ц́е званичници у Украјини двапут размислити пре него што узму мито или покупе државна средства. Међутим, испоставило се да није тако.
„Људи краду као да сутра не постоји“, рекао је један од саветника Зеленског за Тајм.
Путин трља руке
Све ово наравно иде наруку Русији и њеном председнику Владимиру Путину. Скретање пажње са злочина у рату и дефакто умарање Запада од помоћи Украјини, Путин је радосно дочекао.
Најочигледнији разлог зашто ова нова експлозија на Блиском истоку долази у право време за руског председника је тај што се украјински савезници окрећу ка рату у Израелу, и то баш у време кад Русија поново покреће офанзиву у Донбасу.
Последњих дана руске снаге немилосрдно гранатирају област око Авдијивке, града са 30.000 становника, који сада броји мање од 2.000.
Украјина полако остаје без опција. Без западне помоћи питање је колико дуго ће моћи да се одупре.
Извор: Блиц
