На бурном, вишечасовном састанку немачког државног врха, договорена историјска промена начина на који најјача економија ЕУ прима мигранте.
На напетом састанку представника федералних власти предвођених канцеларом Олафом Шолцом са премијерима 16 немачких држава договорена је резолуција у којој пише да ће „Федерална Влада истражити може ли се утврђивање заштитног статуса избеглица обављати током њиховог транзита у трећим земљама“.
Поједини немачки медији, као што је Билд, већ славе помаке у заоштравању политике према имигрантима, али у овом тренутку још је нејасно којом брзином би могло доћи до примене нових правила, према којима би процедура добијања азила требало да буде покренута и довршена ван граница ЕУ.
Сваког имигранта који не би добио азил пре уласка у ЕУ, немачке власти убудуће би депортовале ван ЕУ.
Како преноси Јутарњи лист, ова нова правила утицаће на промену понашања миграната, повећаће притисак на друге државе (унутар и изван ЕУ), а неизвесно је може ли у кратком року изазвати панику избегличке популације, можда и хуманитарну катастрофу.
Уз канцелара Шолца, састанку с премијерима 16 држава учествовали су и министар економије Роберт Хабек и министар финансија Кристијан Линднер.
На њему се није расправљало само о темељном питању (где треба покренути процедуру тражења азила) него и о низу нових правила која као заједнички именилац имају строжа правила за досељенике, али и о најважнијем – правилима финансирања прихвата миграната.
Све те промене у немачком третману миграната заправо дефинишу демографску и економску будућност не само Немачке, већ и Европе.
Ногом у Немачку неће ни крочити, а већ ће знати да ли су протерани
Након вишемесечних расправа федералне и државне власти у Немачкој договориле су се и о будућој прерасподели трошкова миграната.
Шолц је пристао да федерална власт државама плаћа 7.500 евра по сваком мигранту тј. тражиоцу азила. Договорено је и да се убудуће тражење азила мора убрзати, што је још један знак како Немачка заиста намерава да процедуру тражења азила све време њеног трајања измести ван ЕУ.
Судске процедуре за одобравање или одбијање азила стога би се ограничиле на шест месеци. Кад су у питању држављани земаља с ниском стопом одобравања азила (испод 5 посто), као што су Тунис, Албанија или тзв. Косово, процедура би била скраћена на 3 месеца.
„Ако поступак азила траје дуго, накнаде из Закона о накнадама за тражиоце азила требал би да се исплаћују не 18, већ 36 месеци. Ово ће донети значајну промену“, обећава Шолц.
Тражиоци азила у Немачкој тренутно имају право на кров над главом, као и на храну, одећу, здравствену негу и робу широке потрошње у трајању од једне и по године. Уместо таквих накнада, понекад се дају бонови или новчане накнаде.
Након 18 месеци, стопе се повећавају на приближно исти ниво као и редовна социјална помоћ. Тај корак ће се догодити касније у будућности, што ће, према Шолцу, значити смањење државних накнада, пише Билд.
Шефови савезних држава и представници федералних власти јединствени су у ставу да треба задржати пограничне контроле према Аустрији, Швајцарској, Чешкој и Пољској, како би наставили борбу против кријумчарења и илегалних миграција.
“Свака особа на спољним границама ЕУ убудуће би требало строго да се контролише и региструје. Свако ко има мале изгледе за заштиту у ЕУ требало би да прође кроз уставну процедуру азила изван граница у кратком року“, пише Билд.
Канцелар и шефови савезних држава договорили су ургентну дипломатску акцију према државама из којих долазе мигранти, мада није јасно шта Немци желе од држава из којих људи беже, али медији преносе да очекују преговоре на највишем нивоу као и брзи договор. Циљ је наводно да се потпишу споразуми о даљим миграцијама како би се повећао број одлазака.
Извор: Јутарњи
