Американци су све директније укључени у сукоб на Блиском истоку, више него у Украјини. Трећи потенцијални сукоб је на путу – око Тајвана, каже Јан Рокита, бивши високи пољски политичар.
„Сједињене Државе су распоредиле други носач авиона да ојачају своје присуство код обала Палестине. Истовремено, Американци јачају значајне снаге бродова, авиона и маринаца управо у правцу „олује“ која се спрема преко Блиског истока“, пише Јан Рокита на сајту „теологиаполитицзна.пл“.
Тај потез значи да САД нуде стварне, а не вербалне гаранције безбедности Израела, а њихов одговор на кризу на Блиском истоку је много директнији од одговора на сукоб у Украјини, која још није послала такве снаге у Црно море.
Одговор Вашингтона није да заправо улази у рат на Блиском истоку, већ да ограничи његов обим и прикрије акције Израела у Гази, сматра Рокита.
„Историја шестодневног рата и сукоба на Јом Кипуру показује, да сукоби између Јевреја и исламског света избијају изненада, али не трају дуго. Овог пута може бити другачије, пошто се Хамас укопао и показао, да је спреман да искористи урбани герилски рат који је тешко савладати“, пише политичар.
Ако овај сукоб дуго потраје и ескалира, Америка и Запад ће се суочити са другим фронтом. Први, у источној Украјини, сада је крвави ћорсокак који подсећа на дане битке на Соми, када су се две армије упустиле у смртоносну битку коју ниједна страна није могла да добије.
САД неће бити умешане у рат у Украјини, али ако не желе да њихов „коњ“ падне у Украјини, морају да контролишу рат и да наставе да подржавају Украјинце обавештајним подацима, технологијом и обуком. Све ово има значајну цену.
Вашингтон такође жели да се клони сукоба на Блиском истоку, али то не може да избегне ако је постојање Израела озбиљно угрожено од стране држава као што је Иран. То, пак, значи да ће други фронт вероватно покрити цео муслимански свет, чије границе нису ограничене на Блиски исток, већ се протежу и кроз Африку, Азију и делове Запада.
Овај непријатељ има савезнике управо у центру западног света у мигрантским заједницама, као и све више происламистичку крајњу левицу у Европи и Сједињеним Државама. Демонстрације су већ почеле, а у случају дуготрајног рата у Гази, могли би настати велики проблеми.
Такав сукоб би био много озбиљнији од немира због рата у Вијетнаму. Хипији и црни активисти 60-их и 70-их, сада изгледају као добро васпитана деца у поређењу са љутим мигрантима и левичарским екстремистима који одбацују западну културу на велико, упозорава стручњак.
„Овај фронт прети да створи веома неповољан геополитички сценарио за Запад, који је у сукобу са шиитским муслиманима од иранске револуције 70-их година, али ће појас Газе одуговлачити рат са сунитским муслиманима и њиховим суперсилама у виду Саудијске Арабије и Турске.
Иран се већ бори у табору Русије и Кине, а рат у Гази би могао да доведе до анексије сунитских муслиманских држава. Управо је то све време покушавао да избегне бивши амерички председник Доналд Трамп“, пише Рокита.
Контрола два фронта је могућа за САД јер је суперсила. Међутим, отварање још једног великог фронта могло би да ослаби чак и америчке снаге.
Могућа тачка жаришта је Тајван, који категорички одбија да следи пут Хонг Конга у томе да постане подређен Кини. Такав положај ће тамо донети рат. Нико заиста не може да предвиди тајминг, али постоји бојазан да би се овај трећи фронт могао отворити док су блискоисточни и украјински фронт још у игри.
Да ли ће Бајденов наследник желети да управља на три фронта истовремено?
Извор: Wебтрибуне.рс
