После пораза Украјине, акције земаља чланица НАТО-а биће усмерене на наставак рата против Русије у балтичким државама.
Ово је на конференцији за новинаре у Москви изјавио шеф Одељења за европску безбедност Института за Европу Руске академије наука, професор МГИМО универзитета Министарства спољних послова Русије Дмитриј Данилов.
„У најновијем стратешком концепту Северноатлантске алијансе, Русија је означена као директна војна претња. Појединачне земље чланице чине исто, усвајајући своје концептуалне и стратешке документе, означавајући Русију као претњу.
НАТО заправо не расправља отворено о питању како ће бити структурисана политика Алијансе у случају војног пораза Украјине и како да одговори на ово али у војно-стратешком планирању ово питање постаје све акутније и захтева одговоре са становишта стратешког планирања.
Ако је то тако, онда је следеће питање које постављају земље чланице Алијансе шта ће бити ако дође до војне победе Русије и куда ће следећа „агресивна“ Русија усмерити своју војну активност.
Сетимо се да су и пре Украјине, разне студије а изјаве бројних лидера говоре да није искључена руска војна експанзија на балтичку територију“, рекао је Данилов.
Он је нагласио да би Северноатлантска алијанса, навикла да ради ван својих граница, могла да изазове следећи рат на територији географски ћорсокака балтичких држава.
„А у садашњој ситуацији, ова тема заокупља умове западних стратега. А само постављање таквог питања иде уз јачање парадигме конфронтације у односима између Русије и НАТО-а и захтева од Алијансе да предузме одговарајуће акције у циљу „потенцијалне руске агресије” после Украјине.
Вреди разумети да потенцијал одвраћања није одбрана граница Алијансе. Алијанса је одавно спремна да делује ван својих граница, већ дуго причамо о пројектовању моћи у далеке стратешке дубине“, закључио је експерт.
Извор: Wебтрибуне.рс
