Нешто велико и претеће могло би да се скрива у смрзнутој земљи која се не топи две и више година.
Док планета наставља да се загрева, научници страхују да ће мноштво смртоносних болести бити ослобођено из пермафроста, након што су биле успаване можда и хиљадама година. Рат у Украјини додатно је осакатио људске покушаје да се човечанство на то припреми, а експанзија рударства у поларним регијама могла би да нас гурне још ближе отварању Пандорине кутије.
А највише забрињава то што научници верују да нас наше активности терају према непознатој и древној претњи названој „Фактор X“.
Појам „пермафрост“ означава земљу која је замрзнута две или више узастопне година. Две године је минимум, а нека подручја у Сибиру залеђена су више од 650.000. Сваки милиметар тог смрзнутог тла врви животом са стотинама хиљада успаваних микроба.
Но, стварни идентитет тих микроба, углавном је мистерија.
– Много тога не знамо. То што је у пермафросту истраживао је врло мали број научника – рекла је за Њузвик шведска професорка заразних болести Биргита Евенгард.
Група француских и руских истраживача поново је 2014. године активирала моћан вирус који је 30.000 година био успаван испод сибирског пермафроста.
За сада вирус – познат као пандоравирус – инфицира само амебе и не представља опасност за људе, међутим, студија је пружила доказ проблематичног концепта.
ШТА ЈЕ СВЕ ТАМО ДОЛЕ?
– Ако вируси амеба могу да преживе толико дуго у пермафросту, то снажно указује на то да би вируси који инфицирају животиње или људе могли да остану заразни у том истом стању. Знамо и да је ДНК вируса детектован у пермафросту – наводи Жан Мишел Клавери који је водио студију.
Друга су истраживања показала да чак и микроскопске животиње могу да „ускрсну“ из пермафроста.
– Постоје разне методе укључујући фиксирање њихове ДНК и липидних мембрана које омогућују организмима да преживе у пермафросту. То се односи на бројне микробе који се сматрају екстремофилима то јест организмима који могу преживети на екстремним температурама и притисцима укључујући хладноћу и притисак пермафроста – објашњава климатолог Кимберли Минер из НАСА.
Стога је питање што би све заправо могло да буде тамо доле.
– Вируси који узрокују искорењене болести као што су мале богиње и увек присутни антракс кроз подручја контаминирана спорама. Такође и убрзано ширење болести за које се већ зна да постоје на данашњем Арктику као што је озбиљна бактеријска инфекција туларемија или енцефалитис који преносе крпељи – каже Клавери.
Избијање антракса у северном Сибиру убило је 2016. године дечака (12) и хиљаде животиња. Сматра се да је то било узроковано неуобичајено топлим временом у регији које је убрзало отапање пермафроста и изложило лешине собова који су подлегли зарази. Успаване споре антракса у лешинама поново су пробуђене и ослобођене да пронађу нове домаћине.
– Антракс може остати у дугом сну стотинама година и затим да се врати у живот – наводи Евенгард.
МИКРОБИ ИЗ ДОБА ПРЕ ХОМО САПИЕНСА
Те познате инфекције највероватније постоје у највишим слојевима пермафроста, међутим, оно што се скрива у дубинама далеко је забрињавајуће.
– Дубоко у пермафросту морају постојати микроби, посебно вируси, али и бактерије које су били на Земљи много пре него што је настао Хомо сапиенс – истиче Евенгард.
Наш имунолошки сустав еволуирао је у контакту с трилионима микроба који су постојали на Земљи током живота наше врсте, међутим, можда постоје древни вируси у пермафросту на које немамо природни имунитет, али ни ефикасне вакцине и третмане.
– Постоји Фактор X о коме заиста не знамо много – рекла је Евенгард.
Древни патогени можда су узроковали смрт наших давних предака.
– Ти древни вируси су можда заразили неандерталце или мамуте узрокујући њихово изумирање – каже Клавери.
Арктик се током протеклих 50 година загревао до четири пута брже од остатка света. Отапање пермафроста, међутим, није једина здравствена брига за Клаверија јер ће инсекти попут комараца и крпеља наставити да мигрирају још сјеверније где ће потенцијално долазити у контакт с древним вирусима.
– Комбинација врло древног непознатог вируса, кога би покупио стални вектор, била би најгори сценарио – истиче Клавери.
НЕБИОЛОШКЕ ОПАСНОСТИ
Биолошке опасности нису једине претње које би отапање пермафроста могло да ослободи.
– Наше истраживање показало је да би могао да постоји читав низ опасности с пореклом од људских извора који би могли произаћи из одмрзавања пермафроста. То, нажалост, укључује живу, нуклеарни отпад и бомбе, ДДТ и друге пестициде и тешке метале од рударења – наводи Минер.
Треба при томе узети у обзир и 1.700 милијарди тона угљеника заточеног у смрзнутом тлу који ће бити отпуштен као угљендиоксид како се пермафрост отапа. Климатске промене су међутим спор процес и требало би много времена да се најдубљи делови пермафроста потпуно отопе.
Истраживачи, са друге стране, користе прилику да истраже неистражена подручја скривена испод њега. Ране анализе указују на то да би Гренланд и друге поларне регије могле да садрже велика богатства, али питање је по коју цену.
– С обзиром на навалу за племенитим металима, који су нам потребни за технолошки развој, биће експлоатације рудника и људи ће врло брзо копати дубоко у пермафрост, а то је опасно – истиче Евенгард.
То значи да би наша незајажљива глад за племенитим металима могла да ослободи Фактор X из његових ледених дубина.
– Ако се неки рудар разболи и без мера опреза се авионом пребаци у Москву болест се може проширити. Видели смо као се САРС проширио у року од неколико дана по целоме свету – наводи Евенгард.
РАТ СТОПИРАО ИСТРАЖИВАЊА
Чак и без глобалних путовања, садржај пермафроста који се отапа вероватно неће остати изолован на Арктику.
– Вечни лед покрива трећину Земљине површине тако да је заправо врло добро повезан са свим океанима и копном, али и атмосфером. Због тога нам је јако важно да разумемо што се догађа на Арктику и да радимо на успоравању климатског загревања – наводи Минер.
Загревање Арктика такође чини та поларна подручја погоднијим за живот.
– Ризик за јавно здравље долази од убрзаног ослобађања претходно замрзнутих вируса у комбинацији с повећаном изложеношћу људи, будући да глобално загревање такође чини арктичка подручја много доступнијима индустријском развоју – објашњава Клавери.
Међутим, како бисмо се припремили за нове претње, морамо даље да истражимо шта би могло да лежи испод ледене површине. Но, од почетка рата у Украјини, многи истраживачки пројекти са Русијом су заустављени.
– Истраживање је потпуно умртвљено. Морамо поново да се удружимо са руским колегама. Морамо некако да дођемо до правих чињеница о томе што се догађа – каже Евенгард.
Наводи да ће холистички приступ јавном здравству бити неопходан за предвиђање и заштиту од заразних болести.
– Око 75 посто новонасталих инфекција су зоонозе односно долазе из природе и то посебно од животиња. То је посебно важно јер се врсте крећу према половима због загревања окружења. Требало би да имамо бржи приступ у коме спајамо податке из природе и људског здравља. А то је нешто с чиме политичари стварно имају посла – рекла је Евенгард.
Постоји и једно једноставно решење за заштиту од ових претњи.
– Најбољи начин за ублажавање било каквог климатског ризика је успоравање климатских промена – рекла је Евенгард.
Извор: Курир.рс/Јутарњи
