СВЕТИ Василије исцелитељ је свих невољних и болних, који са чврстом вером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божијем угоднику.
Деца нашег најбољег тенисера свих времена, Новака Ђоковића, Тара (6) и Стефан (9), крштена су јуче у манастиру Острог.
Свечани чин обавио је патријарх Порфирије, уз присуство чланова фамилије Ђоковић и кумова. Како обичаји налажу, Тара и Стефан су били у белој одећи. Новаков кум је Невен Марковић, бивши фудбалер који је са Новаком одрастао на Бањици.
Новак Ђоковић никад није крио колико му значи вера и колико му управо Бог помаже да стигне до врха и победи све.
Због тога свима је било чудно како то да његова деца Стефан и Тара нису још увек крштени?
Мистерију око ове ситуације је разрешила Дијана Ђоковић која је говорила о томе у емисији „Док анђели спавају“.
Према њеним речима, њени син и снаја желе да деца још мало порасту и схвате шта, заправо, овај чин значи. Дијана каже да је веома поносна на Новака, пише Лепа и Срећна.
„Сви би подредили успех изнад духовног мира. Код Новака је јака велика захвалност коју има. Захвалан је на свему што је остварио, све је ванземаљски. Он се држи својих принципа и веровања, то чини човека, то чини њега“, казала је Дијана. Она је нагласила да Новак носи освештани крст који је добио на Хиландару, који му даје снагу. Провео је три дана на Светој Гори и то је за њега веома важно искуство.
„Он је заиста духовно биће, крстио се када је имао пет година и тај чин схватио је озбиљно“, каже мајка српског тенисера. „Има нешто у себи. Стално га питам када ће да крсти своју децу, а он ми каже „када буду могли да схвате чин крштења“ .
Крштење детета је велики догађај за сваку породицу
Да би све протекло у савршеном реду, добро је да родитељи знају чега би требало да се придржавају.
Период од Божића до Крстовдана је време када треба избегавати крштење јер је тад ишчекивано крштење Исуса Христа, и означено је као критично време..
Такође, води се рачуна да се крштење не обавља током поста и суботом, који важи за дан посвећен мртвима
Крштење може да се обави у храмовима, манастирима и црквама где има крстионица, а може и у дому родитеља, ако је неопходно. Може да се изврши било ког дана, у свако доба дана и ноћи, уколико постоји потреба за тим. Али не би требао за време поста и суботом, јер је субота дан за мртве.
Нарочито је добро ако се обави празником, да се дете и родитељи тог дана причесте. За овај свечани догађај треба припремити крсницу – платно беле боје, величине од једног до једног и по метра, у које се дете увија после крштења. Од ње се, потом, детету сашије кошуљица, бенкица или јастучић за спавање.
У неким крајевима је обичај да се дете, када почне крштење, завија у очеву белу кошуљу, све док не буде крштено водом. Бела кошуља и крсница симболизују невиност, чедност и безгрешност, јер је бела боја симбол духовне и телесне чистоте. Потребно је и уље, по могућству маслиново, којим се дете помазује.
Кум купује свећу у цркви (може да се купи неколико дана раније, па да се украси). Негде је обичај и да се понесу један или два велика бела пешкира, као и крстић за дете.Због организовања свечаног ручка, црква препоручује да се крштење обави у дан када се мрси. Уколико се крштење обавља уз пост, обавезна је посна храна.
Сматра се да родитељи чине велики грех ако тада припремају мрсну храну. После крштења, вода којом се дете крсти просипа се на место где се не гази, или се излије уз неки калем, или у цвеће у кући. Косица коју свештеник одсече при крштењу ставља се у восак, па се и она ставља на неки калем или се чува у кући као успомена на овај велики догађај у животу детета. Свећа која се пали на крштењу, такође се чува у кући као драга успомена.
Обичаји и веровања
– Мајке су сматрале да им дете неће отићи од куће уколико косицу коју је свештеник исекао током крштења чува заједно с дететовим пупком.
– У пиротском крају постоји обичај да се после крштења дете унесе у кућу и носи се у соби унакрст у сва четири угла, а ако касније буде неваљало, каже се да није ношено у све ћошкове.
– Веровало се да детету може да се науди све до чина крштења, па се тачно знало када увече не сме да се купа и да се вода од купања просипа на одређено место, где нико неће згазити.
– Кад се дете враћало кући с крштења, има крајева где су га додавали кроз прозор уместо да га унесу на врата, јер није обављено довољно магијско-ритуалних радњи да би оно без икаквих сметњи наставило свој живот.
– У појединим крајевима, кум би распремљено дете стављао на очеву кошуљу због веровања да ће тако стално бити под очевом заштитом.
Свети Василије Острошки је велики чудотворац, чија су дела позната и изван граница Српске православне цркве. Свети Василије исцелитељ је свих невољних и болних, који са чврстом вером и љубављу долазе и приступају му као великом чудотворцу и Божијем угоднику.
Поред православних верника, на гроб Светог Василија Острошког почели су да долазе и муслимани. Поклоници из свих крајева и данас долазе Острошком Чудотворцу у великом броју из свих крајева, без обзира на вероисповест и националну припадност.
Зато се крај кивота Светог Василија узносе се молитве и на нашем и на страним језицима. Многи доносе децу да крсте баш испред моштију, а све популарније је да дечаци добијају имена управо по чудотворном свецу.
Најважнија правила која се поштују још од давнина приликом посећивања ове светиње.
Само име „Острог“ потиче од старијег облика српске речи „оштар, оштри“ као једно од заборављених именовања, којима су стари Срби и Словени уопште означавали важне микро- и макро- географско-историјске, а након христијанизације, и црквено-историјске коте свога постојања: почевши од „острога“ као „оштрог краја, конца, рога или угла“ и „остроге“ као „стуба или лествице“ до Острога као „врха планине и саме планине“.
Најстарији помени „Острога, близу Оногошта, у Горњој Зети“, чији се неистражени трагови слуте у остацима рушевина на локалитету Градац, недалеко од данашњег манастира, налазе се у повељама напуљског краља Алфонса Петог из 1444. и 1454. године, као и код Дубровчанина Мавра Орбина, у делу „Краљевство Словена“ из 1601. године.
Манастир Острог, посвећен Светом Василију Острошком, један је од најпознатијих и најпосећенијих у Српској православној Цркви.
Сам манастир је у стени, а пут до њега представља мало ходочашће. До манастира Острог многи верници се пењу боси каменим степеницама кроз шуму у знак поштовања светитељу, а када стигну, из манастира се види предивно пространство спајања брда и неба, а сам поглед даје невероватан осећај.
Једно од главних правила када се посећује светиња јесте да сваки верник треба да приступа чистог срца у молитви, у нади и вери у моћ Светог Василија Острошког. У манастиру се људи моле за здравље, своје ближње, породицу, а посећују га и припадници других вера.
На уласку у манастир постоји истакнуто и правило облачења – жене треба да носе сукње и мараме, а мушкарци панталоне и мајице дугих рукава. Поклоници добре воље, носе и дарове монасима, то може бити, кафа, шецер, уље и други дарови, такође остављају се добровољни прилози. Верници након поклањања моштима Светог Василија Остришког, могу да запишу на папирићима имена за здравље и за упокојене које монаси читају у молитвама.
Постоји старо правило које се поштује у народу и које гласи да са Острога не смете ништа да узмете из манастира, чак ни камен и цвет. Верници могу у манастирској продавници да узму освештану воду и уље из кандила.
По легенди, Свети Василије сваке ноћи обилази манастир, па монаси ујутро затичу црне трагове на чарапама светитеља. Зато верујући народ који креће пут Острога често, поред уља и вина, на дар свецу носи и штрикане вунене чарапе. Верници такође доносе ствари блиских људи који не могу да посете светињу, остављају их да преноће поред кивота, а онда их носе драгим људима.
У манастиру постоји конак како у доњем тако и горњем манастиру, али су у њима често сва места заузета. Баш због тога велики број верника спава напољу испред манастира и за све њих су обезбеђена ћебад. Искуство многих верника показује да спавање под отвореним небом на Острогу је заиста посебно.
Такође, постоји веровање да не треба причати да ћете посетити манастир, а онда да не одете, већ да се у светињу иде изненада и без великог плана, односно како се верује – „када вас Свети Василије позове“.
Људи се често питају „ко не сме да уђе у манастир Острог“, али уколико поштујете правила понашања манастира и приступате чистог срца, свако је добродошао. Уколико имате додатне дилеме и духовна питања за путовање на манастир, разговарајте са својим свештеником који ће вам дати потребне одговоре.
Познато је да се према сведочењу верника у манастиру Острог дешавају чуда и исцељења, а монаси та искуства записују и чувају, преноси Сенса.рс
Извор: Сенса
