Почетком октобра државна компанија „Ростек“ саопштила је да је Оружаним снагама Руске Федерације испоручен први контингент нових самоходних минобацача 2С40 „флокс“, а недуго затим ови системи распоређени су у зону Специјалне војне операције.
Реч је о вишенаменској платформи која може служити и као минобацач и као топ, тачније захваљујући главном наоружању постоји опција директне и индиректне ватре, а намењена је за дејство по стационираним и циљевима у покрету, употребом минобацачке и топовске муниције у калибру 120 мм. Као и код већине артиљеријских оруђа руске производње, назив води порекло од врсте цвећа.
Минобацач је развио „Централни научноистраживачки институт Буревестник“, део чувеног „Уралвагонзавода“, а његов прототип је први пут представљен јавности током међународног војно-техничког форума „Армија 2016“. Прелиминарни тестови намењени откривању потенцијалних недостатака у дизајну и раду, започети су 2018. и окончани 2019. године, након чега су уследила државна испитивања.
Иако је према првобитним плановима процес опитовања требао да се оконча 2021, крајем августа 2023. године објављена је информација да 2С40 пролази кроз последњу фазу тестова, што значи да је овај процес највероватније окончан током септембра. Имајући у виду чињеницу да је већ почетком октобра испоручено више јединица система, могло би се закључити да је производња покренута и пре окончања испитивања.
Минобацач на „Ураловој“ шасији
Главне компоненте „флокса“ су топ/минобацач у калибру 120 мм и шасија „Ураловог“ тешког вишенаменског камиона 63704-0010 са погоном 6х6, која служи као платформа са високим степеном покретљивости. На предњем делу шасије смештена је оклопљена кабина са два реда седишта, за четири члана посаде – возача, командира и два оператера и уједно послужиоца топа.
Оклоп кабине пружа заштиту од дејства малокалибарског наоружања, фрагмената и гелера артиљеријске муниције, уз систем АБХО (атомско-биолошко-хемијска одбрана), док је под ојачан и може издржати експлозију минско-експлозивних средстава тежине до два килограма. На боковима се налазе по двоје врата са прозорима од балисичког стакла и пушкарницама у средишњем делу, које члановима посаде омогућавају дејство личним наоружањем са безбедне позиције унутар возила.
Додатно, унутрашњост кабине опремљена је системом грејања и хлађења, као и савременим уређајима за навигацију и оријентацију, чиме су комфор и ситуациона свест посаде знатно побољшани.
На крову је смештено четири (по један у сваком ћошку) диспенсера димних граната са по три пуњења повезаних са уређајем за откривање ласерског зрачења, док централни део заузима даљински управљана борбена станица (ДУБС), наоружана митраљезом у калибру 7,62х54 мм или тешким митраљезом у калибру 12,7х108 м за самоодбрану минобацачког комплекса. Такође, постоје информације да „флокс“ на располагању има и оптоелектронски ометач, налик чувеној „штори“ са тенка Т-90, за онеспособљавање противоклопних вођених ракета, ласерских даљиномера и означивача.
На средини шасије иза кабине постављен је посебан одељак за муницију, а сам минобацач/топ позициониран је на задњем делу уз неопходну пропратну опрему. Дужина читавог комплекса је око осам метара, ширина 2,5 м, највећа висина (не рачунајући цев минобацача) је три метра, а тежина износи око 13 тона.
Возило покреће дизел мотор са турбопуњачем ЈаМЗ-652, јачине 440 кс, у комбинацији са ручним мењачем и погоном на свим точковима. Макисмална брзина на путу је 85 км/х, уз оперативни домет од 1.000 км, а возило је опремљено и централним системом за регулацију притиска у гумама.
Шасију одликује висок ниво мобилности и проходности по најсуровијим теренима попут песка, снега и блата, па је „флокс“ способан за кретање по нагибу од 60%, бочном нагибу од 40% и савладавање вертикалних препрека висине до 0,55 м, ровова ширине до 1,2 м и водених препрека дубине до 1,75 м са припремом. Захваљујући томе, нови самоходни минобацач може бити распоређен и на готово неприступачним локацијама, а велика брзина и покретљивост омогућавају сигурно повлачење са ватреног положаја и успешно избегавање противабатеријске ватре.
Савремени топ и систем управљања ватром
Као што је већ поменуто, главно наоружање „флокса“ се налази на задњем делу шасије, постављено на ротирајуће постоље заједно са пропратном опремом. Стога је осим померања топа по елевацији у опсегу од -5 до +80 степени, могуће и померање читавог постоља по азимуту од 35 степени у леву и десну страну. У склопу читавог механизма, уграђена је и плоча (попут раоника), која се у ватреном положају спушта на тло и служи за пренос силе трзаја на земљу.
Што се тиче самог наоружања, реч је о топу са олученом цеви 2А80 у калибру 120 мм, који користе и други артиљеријски системи руске војске, као што је нпр. 2С31 „вена“, која је такође недавно испоручена јединицама на фронту, тачније средином септембра. Делује да Оружане снаге РФ све више ради на обједињавању различитих средстава, како би се олакшала логистика и избегли потенцијални проблеми у снабдевању муницијом.
Поменуто наоружање комбинује елементе топа, хаубице и минобацача због чега се може користити за директно и индиректно дејство по непријатељским циљевима. Такође, због вишенаменског дизајна, 2А80 је оспособљен за употребу широког спектра минобацачке и топовске муниције (чак и оне за глаткоцевне топове) у калибру 120 мм, укључујући кумулативне, високо-експлозивне фрагментирајуће, димне гранате и мине, на максималним дометима од 13 км, за топовску, односно 7,5 км за минобацачку муницију.
Осим невођених граната и мина, постоји и опција дејства ласерски вођеним минобацачким пројектилима „китолов 2“, домета око 10 километара. Борбени комплет „флокса“ укључује између 60 и 80 комада муниције, од којих се 16 налази непосредно уз топ, док је остатак смештен унутар посебног одељка иза кабине. Додатна количина граната и мина се може транспортовати помоћним возилом.
Поред муниције совјетске, односно руске производње, у спектар употребљиве муниције спадају гранате и мине прављене по НАТО стандардима у калибру 120 мм, што нам говори да би се 2С40 након испоруке руској војсци у довољним количинама, могао извозити и другим државама.
Брзина паљбе зависи од врсте пројектила, па тако у случају топовске муниције износи осам, а у случају минобацачке десет граната у минути. Прелазак из маршевског у борбени положај траје свега неколико минута, што важи и за враћање у маршевски и напуштање ватреног положаја. Пуњење топа обављају два послужиоца/оператера ручно, а дејство је могуће вршити и када је мотор возила искључен захваљујући помоћној јединици за напајање подсистема електричном енергијом.
Висок ниво прецизности обезбеђен је уградњом савременог дигиталног система управљања ватром, који приказује локацију самоходног минобацача и израчунава неопходне параметре на основу координата од циљу. У комбинацији са савременим комуникационим уређајима, поменути систем омогућава интероперабилност „флокса“ са другим артиљеријским системима у близини, као и размену података са надлежним командним возилом. Наравно, поред координисаног рада, 2С40 је способан и за самосталан одабир мета и дејство по њима.
Делује да Руска Федерација настоји да убрза процес модернизације артиљеријских средстава, поготово имајући у виду резултате из СВО, где је „богиња рата“ поново оправдала свој надимак.
Такође, најскорија искуства из (неуспешне) украјинске офанзиве и огромни губици украјинских снага потврдила су њену ефикасност, стога и не чуди чињеница да је руска војска у последњих месец дана распоредила два нова или бар релативно нова средства (када је у питању „вена“) у зону СВО. Нема сумње да ће уколико испуне очекивања и добију позитивну оцену у оквиру тестирања у реалним борбеним условима, бити покренута серијска производња бар једног од два поменута средства.
Извор: РТ
