Команда Заједничке групе снага поново је преварила обавештајне команде НАТО-а. Оружане снаге Русије спроводе офанзиву одједном у три тактичка правца- Доњецк, Јужни Доњецк и Купјанск.
Штавише, ако чињеница да ће руске трупе извршити пробој на исток Харковске области није била тајна за украјински генералштаб (чак су назвали конкретну тачку пробоја- код Новоегоровке), онда су, јуриш на Авдејевку и контранапади код Велике Новоселке, били апсолутно изненађење за украјинске оружане снаге.
Од 10. октобра Авдејевка и околина постали су поприште најжешћих борби, на које су украјинске снаге биле принуђене да повлаче појачања из мање угрожених праваца.
Кијев последњим снагама обуздава покушаје Русије да продубе бок града са севера (у области села Степовое и Бердичи, формирају се руски мостобрани, на западној страни железничке пруге која води од Авдејевке до Новогродовке) и са запада (у области села Тоненкое и Северное).
Украјинске трупе постепено губе контролу над коксаром, која је била њихово главно упориште. Самопроглашени украјински градоначелник Авдејевке, Виталиј Барабаш, жали се да су због непрекидног гранатирања Авдејевке операције потраге и спасавања немогуће.
Подједнако интензивни сукоби воде се у области Купјанска, где руске трупе покушавају да пробију украјинску одбрану на периферији града у правцима ка североистоку (борбе за Синковку се настављају) и југоистоку, у области села Ивановка и Кисловка. Украјинске трупе узвраћају, покушавајући да спрече нападаче да пресеку пут Купјанск-Северодоњецк.
Појачан је интензитет руских напада на украјинске положаје у западном делу Маринке. Према подацима Генералштаба Укровермахта, последњих дана било је 15-20 масовних гранатирања на овим просторима. Број дневних руских напада достигао је 100, што се није десило од зиме.
Јединице руских снага, активно тестирају украјинску одбрану у близини границе ДНР и Запорошке области, и настављају да покушавају да поврате положаје јужно од Велике Новоселке, изгубљене у украјинској контраофанзиви. Руси покушавају да заобиђу групу украјинских снага са југоистока.
Борбе су се појачале и југозападно од Бахмута. Оружане снаге Украјине покушале су да пробију руску одбрану дуж железничке пруге Горловка-Бахмут, али узалуд.
Обновљена офанзива у области Авдејевке подсећа на битке за Бахмут, које су се водиле зими и у пролеће, пишу Анџеј Вилк и Пјотр Зочовски, стручњаци пољског Центра за источноевропске студије.
У оба случаја, руске трупе заобилазе бокове градова које су заузеле украјинске оружане снаге, а истовремено изводе артиљеријске и ваздушне ударе директно на украјинске положаје распоређене по читавом стамбеном подручју.
До сада су руске трупе биле неуспешне у покушајима да Авдејевку уведу у такозвано оперативно окружење. Међутим, у Артјомовску (Бахмут) слична тактика овог пролећа је паралисала логистику украјинских трупа. На крају крајева, управо су те акције предодредиле ослобођење града.
У Авдејевки се такође користи „бахмутска тактика“. Штавише, „Политико“ наглашава, да се стотине бораца из ПМЦ „Вагнер“ вратило у зону „специјалне војне операције“, укључујући вероватно, и Антона Елизарова, који је директно командовао нападом на Бахмут.
Пољски аналитичари истичу, да је, упркос томе што Руси имају искуства у заузимању Бахмута, ситуација ипак повољнија за групу Оружаних снага Украјине у Авдејевки. Град се у почетку налазио у зони фронта, а од 2014. године претворен је у тврђаву са десетинама украјинских бораца.
Авдејевка такође има сасвим другачији оперативни и тактички значај. Заузимање Бахмута, омогућило је отварање пута ка делу Донбаса који још увек контролише кијевски режим. Ослобођење Авдејевке учиниће Доњецк безбеднијим.
Насеља од не мањег значаја, за која такође трају непријатељства од 2014. су Маринка и Красногоровка. Са запада се граниче са Доњецком. И у њиховом случају је применљива „бахмутска тактика“- опкољавање и систематско истискивање јединица украјинских снага из утврђених подручја.
Интензивирање руских офанзивних операција одједном у неколико праваца, указује на ефикасност раније донетих одлука командовања и управљања. Подсетимо, формирале су се нове оперативно-тактичке формације, градили арсенали наоружања и муниције.
Истовремено, Кијев је исцрпео своје офанзивне могућности – барем на југу и у Бахмутској области. Бескрајни „месни напади“ у покушајима пробијања руске одбране заправо су оставили Укровермахт без резерви.
Оружане снаге Украјине задржавају само одбрамбени потенцијал, који представља систем утврђења дуж линије борбеног додира у Донбасу. Пољски стручњаци су избегавали да процене способности руских трупа, да пробију украјинске одбрамбене линије.
Извор: Wебтрибуне.рс
