Инвазија на појас Газе не само да неће помоћи Израелу да неутралише „Хамас“, већ ће изазвати и рат са другим блискоисточним силама, упозорава пензионисани пуковник америчке војске, Даглас Мекгрегор, у интервјуу за „Јудгинг Фреедом“.
Према његовим речима, не само Иран, већ и Турска могу да испоље своје замерке против Тел Авива. „Ово је рат који се не може добити“, наглашава Мекгрегор.
Водитељ: Како ми, Сједињене Државе и Запад, можемо да избегнемо Армагедон?
Даглас Мекгрегор: Ово је питање које би требало да занима све у Вашингтону, и које се нажалост, ретко поставља. Мислим да је главна потешкоћа за Американце – чак и више него за Израелце – да схвате, колико се значајно свет променио од последњег великог рата који су Израелци били приморани да воде. То је било 1973. године.
Неки од ваших стручњака и гледалаца се можда сећају да је 1973. године, Израел напала Сирија са истока и севера, док је Египат напао са југа и запада. Проблем је у томе што је Египат имао веома ограничене циљеве, египатски председник није био заинтересован да уништи Израел, он је само желео да поврати контролу над територијама изгубљеним 1967. године.
Прешли су канал, изградили одбрану и ту се зауставили. Сиријци су с друге стране, покушали да се пробију, и неко време је ситуација била очајна. Међутим, Израелци су успели да прво одбију ову претњу, а затим потпуно се окрену Египту.
Овога пута ситуација је потпуно другачија. Прво, оружје се променило. Резерве пројектила у региону су огромне. Само „Хезболах“ има, према проценама, око 130 хиљада. Шта тек рећи о другим снагама у региону! Већ такав арсенал је довољан да уништи значајан део Израела.
Свима осталима у региону је мука од Израела, као што је многима у свету и Европи од нас. Мислим, ми смо на ивици свеопштег рата, и изгледа да ово нико не разуме.
Ако Израелци уђу у Газу, по мом мишљењу, то је веома незахвалан задатак за њих, али изгледа да су одлучни… Ако то ураде, не само да ће изгубити војнике, него неће моћи да убију хиљаде милитаната „Хамаса“, што су иначе замислили. Неки ће бити уништени, али не сви. Они уопште нису решили своје проблеме са „Хамасом“, са народом на Западној обали, а остатак региона је спреман за рат!
С друге стране, Иран има оружане снаге које могу да нас нападну, све који раде у Ираку и Сирији. Ово је једна страна проблема. Иранци неће покушати да нападну Израел оперативним балистичким пројектилима, јер су Израелци рекли да ће користити нуклеарно оружје.
Турска је друга ствар. Турци имају замерке на Израелце. Пре само неколико година покушали су да испоруче хуманитарну помоћ у Газу, али су Израелци ушли на њихов брод, убили неколико њихових грађана и нису пустили хуманитарну помоћ. Такве ствари не доприносе подршци и пријатељству са Турском, која је у ствари главна војна сила у сунитском свету.
На крају, ту су и Пакистанци, који веома блиско сарађују са Турцима, и јасно су ставили до знања, да ће Турцима обезбедити нуклеарне бојеве главе и друге могућности, ако буде потребно да одврате Израел од употребе нуклеарног оружја. Коначно, Турска има највеће ваздухопловство и војску у региону, и могу да пошаљу два милиона људи на ратиште за нешто више од месец дана, а Турци се жестоко боре.
Све ово наговештава слом Израелаца, ако крену у офанзиву на Газу. Ово што сам управо описао, је рат који се не може добити. Чак ни ваздушна снага коју САД могу да обезбеде неће бити довољна.
Сви знамо да тамо немамо трупе, једноставно тренутно немамо толико војника или маринаца.
Извор: Wебтрибуне.рс
