Непосредно пре него што су у суботу у зору нападачи из Газе упали у Израел, израелска обавештајна служба је открила пораст активности на неким од милитантних мрежа Газе, пише „Њујорк тајмс“.
Схвативши да се нешто необично дешава, послали су узбуну израелским војницима који чувају границу са Газом, али на упозорење није реаговано – или зато што га војници нису добили, или га нису прочитали, изјавила су двојица високих израелских безбедносних званичника.
Убрзо након тога, Хамас је послао беспилотне летелице да онеспособе поједине од станица за комуникацију мобилних телефона и надзорне куле израелске војске дуж границе, онемогућивши дежурне војнике да надгледају подручје на даљину помоћу видео камера.
Беспилотне летелице су, такође, уништиле митраљезе на даљинско управљање које је Израел поставио на своја гранична утврђења, чиме је уклоњено кључно средство за борбу против копненог напада.
То је Хамасовим нападачима олакшало да приђу и разнесу делове граничне ограде и са изненађујућом лакоћом булдожерима се обруше на неколико места, омогућавајући хиљадама Палестинаца да прођу.
Ови оперативни неуспеси и слабости били су део широког спектра логистичких и обавештајних пропуста израелских безбедносних служби који су утрли пут за упад из Газе у јужни Израел, сматрају четири висока израелска безбедносна званичника који су говорили под условом анонимности.
Дрска инфилтрација у више од 20 израелских градова и војних база у том нападу било је најгоре угрожавање одбране Израела у последњих 50 година и разбило је осећај безбедности нације.
Сатима је најјача војска на Блиском истоку била немоћна да се бори против далеко слабијег непријатеља, остављајући читава села већи део дана без одбране од одреда нападача који су убили више од 1.000 Израелаца, укључујући војнике у доњем вешу, отели најмање 150 људи, прегазили најмање четири војна логора и раширили се на више од 30 квадратних миља израелске територије.
Четири званичника су рекли да је успех овог напада, на основу њихове ране процене, лежи у низу безбедносних пропуста израелске обавештајне заједнице и војске, наводи „Њујорк тајмс“.
– Трошимо милијарде и милијарде на прикупљање обавештајних података о Хамасу – рекао је Јоел Гузански, бивши високи званичник у Савету за националну безбедност Израела. „А онда, у секунди, све се срушило као низ домина“, додао је он.
Први неуспех био је месецима пре напада, пошто су израелски шефови безбедности изнели погрешне претпоставке о обиму претње коју је за Израел представљао Хамас из Газе. Хамас је прошле године остао ван два сукоба, дозвољавајући Исламском џихаду, мањој палестинској наоружаној групи у Гази, да се сам бори против Израела. Прошлог месеца, вођство Хамаса је такође окончало период нереда дуж границе, у споразуму у коме је посредовао Катар, остављајући утисак да не жели ескалацију.
– Хамас је веома, веома уздржан и разуме импликације даљег пркоса – рекао је Цахи Ханегби, саветник за националну безбедност Израела, у радио интервјуу само шест дана пре напада.
Када су израелски обавештајци прошле недеље обавестили шефове о најхитнијим претњама за одбрану земље, они су се фокусирали на опасности које представљају либански милитанти дуж северне границе Израела. Изазов који је поставио Хамас једва да је помињан. Хамас је одвраћен, оценили су тада.
Хамасови оперативци су у разговорима, које су их прислушкивали израелски обавештајци, такође одавали утисак да настоје да избегну још један рат са Израелом тако брзо након штетног двонедељног сукоба у мају 2021, кажу израелски безбедносни званичници. Израелска обавештајна служба, како су рекли, сада испитује да ли су ти разговори били искрени, или одглумљени јер су знали да их прислушкују.
Следећи неуспех био је оперативан. Званичници су рекли да се израелски систем надзора границе готово у потпуности ослања на камере, сензоре и митраљезе којима се управља на даљину.
Израелски команданти су постали превише сигурни у неосвојивост тог система. Сматрали су да комбинација даљинског надзора и оружја, баријера изнад земље и подземног зида који би спречили Хамас да копа тунеле према Израелу чини масовну инфилтрацију мало вероватном, смањујући потребу да значајан број војника буде физички стациониран дуж саме граничне линије.
Са успостављеним тог системом, војска је почела да смањује број војника на том месту, премештајући их у друга подручја, укључујући Западну обалу. Али систем даљинског управљања имао је рањивост: могао је даљински и да се уништи, и Хамас је искористио ту слабост слањем дронова да нападну торњеве који су преносили сигнале ка и из система за надзор.
Без сигнала са торњева, систем је био бескористан. Војници у контролним собама иза линија фронта нису примили аларм да је пробијена ограда која раздваја Газу и Израел, и нису могли да гледају видео који им показује где нападачи Хамаса булдожером руше барикаде. Поред тога, показало се да је баријеру лакше пробити него што су очекивали израелски званичници.
То је омогућило да више од 1.500 бораца у Гази прођу кроз скоро 30 тачака дуж границе, од којих неки параглајдерима преко барикада, и стигну до најмање четири израелске војне базе без пресретања. Фотографије које је поделио један од израелских званичника показују да је на десетине израелских војника тада погођено док су спавали у својим спаваоницама. Неки су још били у доњем рубљу.
Други оперативни неуспех било је груписање вођа из армијске дивизије Газе на једној локацији дуж границе. Након што је база преплављена, већина високих официра је убијена, рањена или заробљена, кажу безбедносни званичници.
Та ситуација, у комбинацији са комуникацијским проблемима изазваним ударима дронова, спречила је координисан одговор. Ово је спречило било кога дуж границе да схвати пуну ширину напада.
Све то значило је да је било тешко, посебно у раним фазама, пренети озбиљност ситуације војној команди у Тел Авиву. Као резултат тога, нико тамо није осетио непосредну потребу за масовним, брзим ваздушним покривањем, чак и када су се друштвени медији појавили са извештајима о нападима у многим заједницама.
Ваздухопловним снагама су били потребни сати да стигну у већи део подручја, иако има базе удаљене само неколико минута у времену лета, према двојици израелских званичника и преживелих у нападима.
Последице су биле катастрофалне за безбедност Израела, као и потенцијално штетне по његову репутацију у региону као поузданог војног партнера.
Пре суботе, „Израел је био сила за многе земље у региону по питању безбедности“, рекао је
Гузански је још додао да је слика сада другачција.
Израелске безбедносне службе не оспоравају размере свог првобитног неуспеха, али кажу да се то може истражити тек након завршетка рата, пише „Њујорк тајмс“.
Извор: Информер
