После Нагорно-Карабаха, чије је већинско јерменско становништво у огромном броју избегло након азербејџанске „антитерористичке операције“, у Јерменији страхују да ће бити следећа мета Азербејџана, оцењује „Монд“.
Према писању француског листа, Баку је изразио спремност да силом стави под своју контролу коридор Зангезур, на југозападу Јерменије, којим би територија Азербејџана требало да буде повезана с његовом ексклавом Нахчиван и на тај начин буде омогућен „копнени континуитет“ с Турском.
Власти у Бакуу такође редовно наводе да је регион Сјуник, на југоистоку Јерменије, део Азербејжана, што указује на опасност од офанзиве. У Горису су становници већ спаковали своје ствари и спремни су да напусте своје домове у случају азербејџанског напада, наводи Монд.
Подсетимо, Јерменија је чланица организације Уговора о колективној безбедности, позната по свом акрониму ОДКБ. То је регионална међународна организација настала на простору бившег СССР, која се базира на безбедносно-војној сарадњи.
Слично члану 5. Северноатлантског уговора и Међуамеричком уговору о реципрочној помоћи, члан 4. Уговора о колективној безбедности (ЦСТ) утврђује да би се агресија против једне потписнице доживљавала као агресија на све. Према томе, Азербејџан би нападом на територију Јерменије могао да се нађе у рату са Руском Федерацијом, која је такође члан ОДКБ-а.
Власти Нагорно-Карабаха саопштиле су да од 1. јануара 2024. године та самопроглашена република престаје да постоји.
То је саопштено пошто су јерменски сепаратисти Нагорно-Карабаха, који су контролисали ту енклаву током три деценије, прихватили прошле седмице да положе оружје после муњевите азербејџанске војне операције, против терориста -како су рекли у Бакуу.
После тога је више од 100.000 од укупно око 120.000 становника Нагорно-Карабаха пребегло у Јерменију, а ту ситуацију је осудила међународна заједница.
У дводневној септембарској војној операцији Азербејџана у Нагорно-Карабаху, више од 20 градова и села је нападнуто и убијено преко 200 јерменских војника.
Од краја рата 2020. године, азербејџанске трупе нападају подручје близу границе и то је постала „убојитија зона, још више него Нагорно-Карабах“, тврди Олесија Вартањан, истраживач у Међународној кризној групи.
Она сматра да престанак постојања самопроглашеног Нагорно-Карабаха неће довести до нестанка тензија, поготово када се има у виду да азербејџанске трупе од маја 2021, мало по мало одузимају јерменску територију.
Те снаге су окупирале више од 150 квадратних километара јерменске територије, према тврдњама Јеревана, што Баку демантује.
Бројни избегли Јермени из Нагорно-Карабаха одбијају да буду смештени у пограничним зонама из страха од нових азербејџанских напада.
Знак да би се Баку могао одлучити на нове нападе јесте и објављивање мапе у азербејџанским медијима где је Јерменији ампутирана половина територије, а цео југ земље у бојама Азербејџана.
Политички аналитичар Бењамин Погозјан песимистично оцењује да је за Јерменију „најгоре тек почело“.
Извор: Информер
