Свети Василије један је од најпоштованијих светитеља у нашем народу, а међу Србима је познат и као Чудотворац. Рођен је 1610. као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, код Требиња.
Услед страха од данка у крви, родитељи га већ са 12 година шаљу у осамљени манастир Завалу. Пар година касније прелази у манастир Тврдош (Требиње) где похађа манастирске школе. Стиче звање архимандрита и креће у обилазак великих православних центара на Светој Гори и у Русији. Године 1638. у Пећкој патријаршији је рукоположен за митрополита. Умро је 1671. у Острогу, где се и данас чувају његове мошти.
Свети Василије поштован је у народу још у току живота. Његов манастир, свакодневно походе гомиле верника, да му се помоле и замоле за помоћ и оздрављење. За Острог важи веровање да не идете у њега када вам је воља, већ када вас свети Василије позове.
Овом великом светитељу наш народ је наденуо надимак Чудотворац. Његова чуда запажена су одмах по напуштању овоземаљског живота: из стене уз коју се упокојио, почела је да расте винова лоза. Седам година касније, у сну се јавио игуману у Жупи, код Никшића, затраживши му да иде под Острог и отвори његов гроб. Игуман је пронашао нетакнуто тело светитеља, око кога се ширио мирис младог босиљка. И данас, при посети Острога, верници тврде да наслућују исти, благи мирис налик босиљку.
Наши стари тврде да Василије Чудотворац не прашта и да строго кажњава невернике. Ако пред његовим моштима нешто обећате, немојте се усудити то да погазите. Свети Василије одлучује да ли ће вам жеља бити услишена, а ако нисте довољно праведни, кажу, неће од вас хтети ни да прими дар. У народу кружи прича о Херцеговки која се хвалила позамашном свотом коју је оставила под Острогом. У сну јој се јавио светитељ одбивши њен новац, а ујутру јој је био и враћен – пронашла га је на кревету, испод јастука.
Препричава се и следећи догађај из 1895. године. Док су Босна и Херцеговина биле под Аустро-угарском владавином, народ се скупио у Билећи да тражи порпуснице за Црну Гору, у жељи да посети Острог. Которски предстојник М. Адамовић, задужен за овај случај, одбио их је речима: “Залуд ме чекате! Не дам вам пропуснице за Острог! Зашто тамо идете, глупи народе, кад вам тамо нема ништа осим оне суве трупине што су је ставили у ковчег и прогласили за свеца!” Изговоривши ове погрдне речи, окренуо се и пао низ степенице, после чега је читава два месеца провео у болници!
Очигледно Свети Василије заиста не прашта…
Извор: Опанак
