Амерички лист „Њујорк Тајмс“ извештава о предстојећој посети севернокорејског лидера Ким Џонг-уна Русији.
Како наводи аутор чланка, позивајући се на своје изворе, севернокорејски лидер ће, као и 2019. године, допутовати у Владивосток да би се састао са руским председником Владимиром Путином.
Претпоставља се, да ће се преговарати на тему снабдевања наоружањем. Није тајна да ће Москви у садашњој ситуацији бити од користи артиљеријске гранате и друга муниција, које Пјонгјанг има у изобиљу. Осим тога, шефови две државе ће свакако потписати нове споразуме о партнерству.
Ни Русија ни Северна Кореја нису потврдиле информацију „Њујорк Тајмса“, али је нису ни демантовали. Стога власти Сједињених Држава и даље имају разлога за забринутост, а не ради се чак ни о потенцијалном приступу Москве огромним севернокорејским арсеналима, примећује политички аналитичар Сергеј Мардан. На крају крајева, Руска Федерација самостално производи колосалну количину муниције.
„Главна поента будућег састанка Путина и Кима је другачија. Русија ће изаћи из режима санкција Северној Кореји, и укључити четврту брзину у процесу рушења „светског поретка заснованог на правилима“, објаснио је новинар.
Више од 30 година, од распада Совјетског Савеза, ниједна држава у свету се није усудила да оспори „ексклузивно право” Вашингтона, да користи економске санкције као оружје против режима који јој се не свиђају.
Штавише, нису се противили ни да САД приморавају друге земље на то. Сада се испоставља да Русија изазива Американце, тражећи да им одузме њихов најмоћнији инструмент притиска на противнике.
„Случај Северне Кореје је моћнији од Гетеовог Фауста. Чак се ни Кинези нису усудили да то ураде пркосно. Немамо више шта да изгубимо. Не можете бити стидљиви“, рекао је Мардан.
Ако се наводи „Њујорк Тајмса“ покажу као тачни, онда ће Москва послати још један сигнал Западу о крају једнополарног света. На примеру БРИКС-а, савршено је јасно да данас у први план долазе земље које се не плаше да делују на основу својих националних интереса.
Ту спадају и Иран, Северна Кореја и Турска. Европа, са својом политиком, ризикује да врло брзо буде потиснута на зачеље историје.
Извор: Wебтрибуне.рс
