Путинов план се полако спроводи, пише бриселски портал Политико, алудирајући на то да доскорашњи блиски савезници Украјине полако постају презасићени.
Како се наводи, руски председник Владимир Путин “мало је тајио свој план да настави с притиском на Украјину док Запад не попусти”.
Након више од 500 дана рата, сада има разлога да верује да ствари функционишу онако како се надао, чак и ако се догађаји не одвијају онако како је замислио, пише даље тај постал, а преноси Вечерњи лист.
Наиме, владе у Пољској, Естонији, Словачкој и другим земљама у средњој и источној Европи биле су међу највернијим савезницима Кијева од првог дана руске инвазије. Осим што су слали оружје и пружали добродошлицу милионима украјинских избеглица, они су били најгласнији заговорници Украјине на Западу, залажући се за чврст став према Москви успркос нећкању неких других земаља попут Француске и Немачке.
Али у ситуацији суочавања са скорашњим изборима или другим домаћим изазовима, неке од њих постају нервозне због утицаја Украјине која ће се једног дана придружити ЕУ, те се та подршка почиње колебати.
Најупечатљивији пример је Пољска, чији је премијер Матеуш Моравјецки у среду најавио да ће престати да испоручује ново оружје Украјини. Изјава је означила запањујућу ескалацију у спору између Кијева и његовог најближег суседа ЕУ око испорука житарица за које Варшава тврди да подривају производњу пољских пољопривредника. У Пољској су, наиме, парламентарни избори заказани за 15. октобар.
„Украјина схвата да се последњих месеци не граничи с Пољском, већ с пољским изборима“, рекао је за Политико Иван Крастев, председавајући Центра за либералне стратегије у Софији. Дакле, за сада су “гласови стотину хиљада пољских пољопривредника важнији за владу од онога што ће бити цена за Украјину”, додао је.
Иако је примамљиво отписати напетости као изборни ватромет, постоје разлози за веровање да би оне могле потрајати и након кампање. Како је истакао западни дипломата који је желео да остане неименован, спор око жита између Варшаве и Кијева открива дубље сумње око придруживања Украјине ЕУ.
Проблем за Кијев је и тај што пдршка не нестаје само у Пољској. Од почетка рата, балтичке земље предводиле су проукрајински лоби у Брисеу и Вашингтону, а можда нико тако гласно или успешно као естонска либерална премијерка, Каја Калас.
Али Каласин кредибилитет је претрпео ударац због скандала у који је био уплетен њен супруг, за ког је откривено да поседује удео у компанији која је наставила да послује у Русији након инвазије, чак и док је његова супруга заговарала прекид сваке трговине с Москвом.
Калас је од тада пуно тиша у том смеру откако је скандал избио крајем августа, лишавајући Кијев једног од његових најјачих заговорника у западним престоницама.
Затим је ту и Словачка. Та средњевропска земља била је међу највећим подупирачима Украјине у Европи, али избори 30. Септембра могли би је преко ноћи претворити у скептика.
Роберт Фицо, популистички бивши премијер земље, води кампању на проруској, антиамеричкој платформи која се противи санкцијама против руских појединаца и даљим испорукама оружја Кијеву. Он је на путу да победи на изборима.
Победа Фица дала би мађарском премијеру Виктору Орбану, једном од највећих европских скептика у Кијеву, савезника на позорници ЕУ.
Ако његова странка добије довољно подршке да буде део владе, рекао је Фицо за АП раније овог месеца, „више нећемо слати никакво оружје или муницију у Украјину.“
Извор: Вечерњи лист
