Током последњих дана, непријатељима руског председника Владимира Путина, дешавају се ужасне ствари. Наиме, прво је у јутро 23. августа објављено да је генерал Сергеј Суровикин смењен са чела Ваздушно-космичких снага, а затим је нешто касније истог дана под чудним околностима у авионској несрећи погинуо шеф Вагнера Јевгениј Пригожин.
Сада је, чини се ред дошао и на трећег „непријатеља“ Кремља – бившег руског обавештајца Игора Гркина, познат и као Игор Стрелков, коме је одбијена жалба којом захтева да буде пуштен из истражног затвора у Москви.
Наиме, Стрелков који од почетка рата у Украјини јавно критикује руску војну тактику и Путинов режим, приведен је у јулу и одређен му је притвор под оптужбом за екстремизам. Прети му казна до пет година затвора.
На саслушању, Гиркин је рекао да не планира да побегне из Русије, указујући на одлуку холандског суда да га доживотно затвори у одсуству, и пожалио се на лоше здравље.
Гиркин је једна од три особе које је 2022. године холандски суд осудио на доживотни затвор због обарања лета МХ17 Малаисиа Аирлинеса 2014. године.
„Немам разлога да се кријем од суда и истраге“, рекао је пред судијом у уторак у Москви.
Стрелков је оптужен према члану 282. Кривичног закона Руске Федерације, који обухвата екстремизам.
Како је пукла љубав између Путина и Стрелкова?
Подсетимо, сукоб између Стрелкова и Путина достигао је врхунац када је бивши ФСБ-овац изјавио да се руска производња „распала” током рата. Напао је „генерале и бирократе“ који су руководили руском инвазијом, рекавши да је „немогуц́е спровести праву мобилизацију, праве припреме или прави рат“ са овим људима.
Такође је често говорио како је највећа Путинова грешка то што није увео ванредно стање и прелашао на ратну економију.
Истицао је да ће потписивање мировног споразума и повлачење трупе значити капитулацију Русије.
Иначе, о томе колико су некада Стрелков и Путин били блиски, најбоље говори чињеница да је у априлу 2014. године он постао министар одбране самопроглашене Доњецке Народне Републике и важи за једну од кључних личности рата у Донбасу.Такође, овај 51-годишњи Рус био је агент руске Федералне сигурносне службе (ФСБ) од 1996. до 2013. године, наводно у пророскутерористичкој јединици.
Пре њега, цех платили Пригожин и Суровикин
Сумње на то да је Стрелков „трећи на црној листи“, пробудили су догађаји који су се пре мање од десет дана догодили Пригожину и Суровикину.
Њих су коштала превирања која су почела јавним наступима Пригожина у којима је критиковао прво руског министра одбране Сергеја Шојгуа, због начина на који води рат и неиспоручивања оружја Вагнер групи, а потом и начелника главног штаба Валерија Герасимова .
Такође, Пригожин је оштро критиковао одлуку Шојгуа да смени Суровикина са места шефа руских оружаних снага у Украјини након само три месеца на тој позицији и то место додели Герасимову. Да понижење буде веће, Суровикин је постављен на место заменика Герасимова.
Шеф Вагнера сукобљавао се и са Герасимовим. Крајем децембра прошле године истраживачки новинар Христо Грозев из Белингкета објавио је снимак на којем се види како Герасимова чланови Вагнера смештени код Бахмута називају „гов*ом“.
„Ти си једно го*но. Где је муниција? Овде више немамо граната“, чује се на снимку.
На крају, све је ескалирало када је Министарство одбране на чијем челу је Шојгу саопштило да „све формације које обављају борбене задатке морају да потпишу уговор“ са Министарством. Пригожин је категорички одбијао да се повинује овом захтеву и решио да крене у побуну, односно како је то названо, марш на Москву 24. јуна.
Суровикинов пад у немилост
Управо је побуна била кап која је прелила чашу у Кремљу и када је Суровикин у питању. Како је откривено тада, генерал који је дуго био човек од поверења Кремља, заправо је био јако близак са Пригожином и врло упућен у побуну.
Према поверљивим документима које је ЦНН објавио, Суровикин је био тајни ВИП члан Вагнера, чак имао је лични регистарски број у Вагнеру, као и још најмање 30 високих руских војних и обавештајних званичника.
Након што су ова сазнања изашла у јавност, Суровикин је на кратко нестао из јавности. О његовој судбини се нагађало све до среде ујутру, када је неколико сати пре него што ће Пригоинов авион пасти, потврђено да је смењен са позиције првог човека Ваздушно-космичких снага.
Случајност или не, али обојица “издајника” истог дана нестала су са “мапе”. Пригожин је погинуо у паду авиона, што је тек у недељу званично потврђено, а Суровикин је склоњен.
Смена Суровикина истог дана када је Пригожин погинуо покренула је низ теорија завере да руски војни врх стоји из обарања Пригожиновог авиона, односно да је ПВО оборио летелицу. Као додатни “доказ” у прилог овој теорији, они који је заступају напомињу да се авион срушио недалеко од резиденције Владимра Путина коју чувају четири батерије С-300.
Међутим, сва је прилика да је то био само покушај да се прст сумње упери ка руском војним врху, односно Шојгуу и Герасимову. Иако тачне околности пада авиона нису познате, највероватније је експлозија у самом авиону довела до пада.
Извор: Курир.рс/Нова
