Овај конфликт ће се завршити само ако Украјина обрати Русији и каже: „Помозите.“ А Русија ће одговорити: „Ево вам споразум- безусловна капитулација, немате право гласа, ћутите, сада сте као Јапанци на броду „Миссоури“ у Токијском заливу 2. септембра 1945. године.
Добили сте пуно, и ми вам дајемо шансу да завршите овај конфликт уместо да вас све потопимо, како би вам и доликовало.“ Опростите ми моју крволочност, али услови Русије ће бити такви- безусловна капитулација.
Верујем да ће услови заправо бити веома великодушни. Верујем да Руси не траже нове територије. Знам да ће ово наљутити многе Русе који би могли да погледају ову епизоду. Рећи ће: „Одеса је Русија, увек ће бити Русија, а Путин никада неће напустити Одесу!“ Одеса не припада Путину, Путин никада није полагао право на Одесу. Рећи ће да је Харков Русија, бла бла, никада га нећемо напустити… Али Харков не припада Русији, Путин на њега никада није полагао право.
Путин ово не жели, ми то већ знамо. Како то знамо? У првобитном споразуму, Харков је био украјински град, Одеса је била украјински град, Херсон је био украјински град. Русија никада није тежила овим градовима, није покушавала да заузме територију. Они су заузели ове земље када је Украјина одлучила да продужи сукоб и прошири га, а Русија је схватила да је етничко руско становништво ових територија угрожено.
Ако се вратимо се на Путинов говор из 2005. године, где је рекао да је „највећа катастрофа прошлог века био распад Совјетског Савеза“. Сви су као, видите, покушава да врати Совјетски Савез!
Међутим, нико га није саслушао до краја. Милиони Руса су преко ноћи изгубили свој дом, а Путин је као председник Русије одговоран руском народу, а руски народ не дефинишу границе, већ заједничка етничка припадност, заједничка вера, заједничка култура, заједничка историја, и стога су етнички Руси Украјине део руске нације.
Путин је дужан да им помогне. Враћамо се на оно што сам раније рекао о његовом приоритету број један – да чини оно што је добро за руски народ, за руску државу и да заштити Русе Херсона, Запорожја, Луганска и Доњецка од украјинске владе повезане са бандеровском идеологијом, који се заснива на потреби убијања нечистих Украјинаца за стварање чисте украјинске државе.
Ово није теорија, већ реалност. Тиме су се бавили од 1943. до 1954. године. Зато је Путин рекао: „Не, ми ћемо их заштитити!“
Ако желите да Путин преиспита будућност Одесе, Харкова, Дњепропетровска, и целе Украјине источно од Дњепра – наставите да се борите, и Путин ће их анектирати. Међутим, припојивши их, неће их се одрећи. То су моја размишљања, а не тачне чињенице, јер не радим за Путина, нисам у његовом најужем кругу и не чујем шта говори.
Ово је само моја оцена Русије. Они не покушавају да освоје те територије, али ако их натерате да троше руске животе и ресурсе како би вас поразили зато што одбијате да учините праву ствар, и окончате сукоб који не можете да добијете, онда када стигну до Одесе, неће дозволити свом руском становништву да се врати под украјинску власт.
Зато је стварност сурова. Једини исход овог сукоба је безусловна предаја Украјине. Једино што Украјина може да изабере јесте, када одлучи да се безусловно преда, како жели да њене границе изгледају у том тренутку. Што пре одлуче да се предају, Украјина ће бити већа и одрживија. Што дуже буду одлагали ово и присиљавали Русију да расипа виталне ресурсе, Украјина ће бити мања, а коначни катастрофалан исход за Украјину биће да Украјине уопште неће бити.
Извор: Wебтрибуне.рс
