Ово сваки верник треба да зна!
Исус се родио у Витлејему, кажу новозаветни јеванђелисти, и то у једној пећини јер места у гостионици није било. Пећина је уједно служила и као штала, у та давна времена, и ту је Пресвета Богородица своје дете, Сина Божијег, положила у јасле. Изнад те пећине хришћани су подигли своју другу по важности светињу која се назива Црква Рођења Христовог.
Тврдња појединих научника и стручњака — који пажњу привлаче спектакуларним теоријама а репутацију граде покушавајући да сруше хришћанска предања — да је на месту пећине у Витлејему првобитно било паганско светилиште које су хришћани од многобожаца преотели доласком на власт у ИВ столећу — не пије воду.
Да је ова локација била важна за хришћане барем већ у првој половини ИИИ века, када су прогони били жестоки, знамо из писања Оригена Адамантија. Он је изричито помиње у свом најгласовитијем делу „Против Келса“ из 248. године, као одредиште ходочашћа и штовања од стране следбеника најславнијег Назарећанина. По свему судећи, култ ове пећине је постојао још у ИИ веку а нема разлога да се сумња у тезу да се то чинило и у веку у којем је Христ живео.
Пре свега, изгледа да је римски император Хадријан 135. године ту пећину отео од хришћана и претворио је у светилиште посвећено Адонису, грчкоме богу лепоте, плодности, вегетације, можда и пожуде, наука се спори о његовом конкретном месту у пантеону. Посађен је и свети гај како би се избрисало сећање на Исуса Христа.
Међутим, дошло је до победе хришћанства, фактичке почетком ИВ века а онда касније у том столећу и законске. Прву базилику на овој локацији, изнад свете пећине, гради тако мајка цара Константина, Света Јелена, која се довршава 333. године. Био је то део обимног програма зидања на местима која су довођена у везу са Исусовим животом, а у контексту Првог васељенског сабора који се 325. одржао у Никеји. Страдала је у Самарићанском устанку два века касније (новија археолошка ископавања открила су њене подне мозаике).
Тада је ромејски цар Јустинијан подигао нову грађевину из које је на неки начин настала ова садашња — Црква Рођења Христовог. То је она, само обимно дограђивана и проширивана. Сасанидски цар Хозроје ИИ поштедео ју је 614. када је, како се каже, био дирнут приказима три мудраца у персијској ношњи, Арапи је наравно нису дирали када су овладали Светом земјом јер је Исус и њима важна личност, крсташи су је за време своје власти обнављали и ширили, чак је и први крсташки краљ Јерусалима у њој крунисан, тако да данас покрива око 12.000 квадратних метара.
Ипак, 1244. године оскрнавило ју је неко полудивље туркијско племе из Централне Азије, и том приликом је изгледа тешко страдао кров. Тек два века касније дошло се у ситуацију да се здање обнови, и то пре свега средствима западних земаља: Бургундија је дала дрво, Енглеска олово а Млетачка република обезбедила радну снагу. Уследили су векови који су донели све веће размирице између фрањеваца и православаца, немар је владао на све стране, неслога хришћанска била је језива, као и данас. Током XИX века преживела је неколико страшних земљотреса, пожара, али уз велика оштећења.
Запостављена, дешавало се да је черупају у потрази за грађевинским материјалом. Чак је и сребрну звезду у Пећини Рођења неко украо, а због замене коју је подарио османлијски султао посредно је избио рат између Русије, Француске и Енглеске, онај који је остао запамћен као Кримски. Црква је потпуно обновљена тек у XX веку: радови су отпочели за време Британског мандата над Палестином.
КАКО ИЗГЛЕДА ЦРКВА РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ
Када се уђе, са леве стране су врата која воде у Цркву Свете Катарине Александријске, подигнуте 1882. од стране фрањеваца. Пет се пећина ту налази, а у једној је боравио Свети Јероним. Грчкој православној цркви припада олтар на источној страни са иконостасом из XВИИИ столећа, као и Олтар Обрезања десно одатле. Лево је јерменска црква у којој постоје два олтара: један је посвећен Пресветој Богородици, а други трима мудрацима који су новорођеном Христу дошли на поклоњење. Тај други се се зове Олтар Краљева, и налази се на месту где су они по јерменском веровању оставили коње.
Оваква помало хаотична подела, која симптоматично приказује и разједињеност хришћанства, очитује се и у подели надлежности. Богослужење у Пећини Рођења дозвољено је само Грцима и Јерменима, док је у Капели Јасли допуштен само римокатолицима.
Изнад Звезде Рођења — коју смеју да чисте само Грци и Јермени — постоји шеснаест кандила од којих Грцима и Јерменима припада по шест, а римокатолицима четири. Под цркве бришу само Грци и римокатолици, али у различите и строго одређене дане. Овакав тип компромиса изузетно подсећа на поделу дужности у Храму Гроба Господњег у Јерусалиму, свакако највећој светињи хришћанства, о чему смо већ подробно писали.
Улаз у саму Пећину Рођења изнад које је читави комплекс подигнут, налази се испод православног Олтара Обрезања. Мали олтар у пећини са четрнаестокраком Звездом Рођења означава место на којем је Исус дошао на свет. Преко пута је Капела Јасли, где је Исус од стране родитеља положен након рођења, у тој пећини у којој се пре две хиљаде година налазила штала. Јасле су биле од глине, у то доба, али су оне данас од позлаћеног дрвета.
У близини се налази и Млечна пећина у коју се по предању склонила света породица. Ту је Богородица подојила Христа, али је неколико капи млека пало из њених груди на камен који је побелео, па данас неки верници стружу тај камен сматрајући да је лековит. Ту је фрањевачка црква из 1872. године.
Извор: Ало.рс/Д.С.
