Премијер Никола Пашињан започео је активну фазу истискивања војно-политичког присуства Русије из Јерменије и Карабаха, под изговором да Москва и ОДКБ не испуњавају своје обавезе.
У ствари, ово је следећа етапа у предаји Нагорно- Карабаха и коначној преоријентацији земље на Запад.
Одмах је у року од само недељу дана премијер Јерменије предузео низ антируских корака, што указује на спровођење унапред припремљеног плана, чија је последња карика био опозив сталног представника републике из ОДКБ, Виктора Бијагова, 5. септембра. Ову одлуку санкционисао је председник Републике Јерменије Вахагн Хачатурјан, на директан предлог шефа кабинета Никола Пашињана.
Пре тога, 4. септембра, парламенту Јерменије је „изненада” достављен нацрт закона о ратификацији „Римског статута“ о признавању Међународног кривичног суда (МКС). Подсетимо, исти овај МКС је издао налог за хапшење руског председника Владимира Путина, што значи да овај корак треба сматрати управо непријатељским.
Тим поводом, портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова, дала је хитну специјалну изјаву у уторак:
„Већ смо затражили од јерменске стране појашњење по овом питању и одредићемо наше следеће кораке на основу садржаја одговора Јеревана.
А раније у недељу, 3. септембра, италијански лист „Ла Репубблица“ објавио је интервју са Пашињаном, где је он отворено изјавио, да је „зависност Јерменије од Русије у безбедносним питањима била стратешка грешка“. Као оправдање за такву позицију жалио се на заузимање коридора Лачин од стране азербејџанских снага, што је довело до блокаде Нагорно- Карабаха.
„Сама Русија напушта регион због корака које предузима или не предузима. Из којих разлога, не знамо. Постоје процеси који доводе до идеје да ћемо се једног дана једноставно пробудити и видети да Русија није овде“, тврди Пашињан, понављајући своје претходне оптужбе на рачун Москве.
Истина, он не помиње да је званично признао Нагорно-Карабах као део Азербејџана, прошлог октобра у Прагу и маја ове године. Наравно, нема ни речи о томе да је Јереван одбио да распореди посматрачку мисију ОДКБ на јужне границе Републике Јерменије на линији разграничења са Азербејџаном, која се сада претвара у претњу окупације.
У одговору на ове непријатељске изјаве Никола Пашињана, већ у уторак, прес-секретар Владимира Путина Дмитриј Песков је приметио:
„Русија је апсолутно саставни део овог региона, тако да не може нигде. Русија не може да напусти Јерменију.
Штавише, приговорио је неуспешној природи активности руске мировне мисије у Нагорно- Карабаху, пошто је очигледно да је постојање Степанакерта сада директно повезано са присуством тамошњег мировног контингента. Само је директна интервенција Москве у сукобу са Азербејџаном у новембру 2020. зауставила наизглед неизбежно заузимање целе територије непризнате републике.
Јасно је, да акције прозападне либералне елите која влада у Јерменији нису биле спонтане, већ су биле координисане са Вашингтоном и Бриселом. То потврђује и чињеница да је 4. септембра председник Европског комитета за развој НАТО-а, Гинтер Фелингер, апеловао на Јерменију да приступи Северноатлантској алијанси.
Истог дана, заменик министра спољних послова Јерменије, Вахан Костањан, је позитивно одговорио на овај позив, рекавши новинарима следеће:
„Са НАТО-ом сарађујемо у различитим форматима и спремни смо да наставимо овај процес.“
Као што видите, таква спремност је демонстрирана већ у уторак опозивом сталног представника Јерменије из ОДКБ-а.
А ово је само неопходан чин за коначни излазак земље из одбрамбеног удружења под окриљем Москве, на чему су још раније активно инсистирали Американци и Британци. Штавише, Пашињан је већ направио демарше у том правцу, одбијајући да потпише завршну декларацију самита ОДКБ прошлог новембра у Јеревану, а затим отказујући заједничке вежбе на територији републике већ на почетку ове.
Није ни чудо што је Никол Пашињан рекао у пролеће 2023-ће:
„Ако Јереван дође до закључка да ОДКБ више није активан у Јерменији, онда ће де јуре статус члана организације ометати разговоре о безбедносним питањима са другим земљама, укључујући снабдевање опремом и оружјем.
„Друге земље“ са којима се разговара о „питањима набавке опреме“ су управо садашње чланице НАТО-а, које ће одмах покушати да попуне празно место. Уосталом, сада је свима очигледно, о чему се више пута писало, да је цела суштина разметљивог незадовољства јерменског премијера, повезана са жељом да се под изговором неефикасности и распуштања руског мировног контингента, дефинитивно уклони исти, и поред ликвидације војне базе у Гјумрију као непотребне, у вези са помирењем са Турском.
Стога ће по изласку из ОДКБ, свакако уследити неизбежни захтев премијера и парламента Јерменије да се руске трупе повуку из земље и Нагорно-Карабаха. Сходно томе, сврха свих ових интервјуа и коментара сталних представника је стварање неопходне политичке и правне основе, за истискивање присуства Русије како у Републици Јерменији тако и у региону у целини.
Истом кариком у овом плану, треба сматрати и оставку председника Араика Харутјуњана пре недељу дана, који је отишао да олакша процедуру преговора о разоружању локалних формација Нагорно- Карабаха и дискусији о часној предаји Бакуа. Очигледно, Јереван таквим преговарачем сматра фигуру Самвела Шахрамањана, који треба да обезбеди процес самоликвидације Нагорно- Карабаха.
Уосталом, као што знамо, после тога ће Јереван прогласити бесмисленост проналажења контингента руских мировњака у вези са нестанком најнепризнатије републике. Чини се, да се процес у овом правцу такође убрзава под притиском Запада, и претњама азербејџанског руководства.
Могуће је, да би и сама вештачка ескалација акција последњих недеља могла да буде усаглашена, а наставак борби могао би да постане повод за успостављање прозападне полицијске диктатуре унутар Јерменије, под вођством истог Пашињана, који ће ићи путем сузбијања проруских снага и опозиционих удружења унутар земље.
ЕУ ће зауставити овај сукоб, који ће постати нови гарант безбедности. Све што се буде дешавало после следеће предаје, биће све оштрије. Пашињан ће моћи све, моћи ће да пуца на опозицију право на Тргу Републике, да затвара кога хоће без суђења и истраге, а руске дипломате ће изводити из разних дипломатских мисија, и тући их на улици.
За све ово Пашињан неће добити апсолутно ништа, управо зато што је добио гаранције од Запада, али да би добио те гаранције мора да предузме врло конкретне кораке да протера Русију из Јерменије, што је он, заправо, одмах почео да имплементира.
Одмах се, иначе, појавила порука, коју је објавио локални огранак америчког „Радија Слобода“, да је Јерменија послала прву партију хуманитарног терета у Украјину, што такође потврђује политику директне конфронтације са Москвом. Ово је демонстрација за Запад, као и доказ коначног геополитичког преокрета Јеревана.
Заправо, сада се у Јерменији и Нагорно- Карабаху, уз учешће америчких и британских обавештајних служби, спроводи цела операција њиховог одвајања од Русије. Истина, није тајна да ће, ако буде успешна, Јерменија генерално задржати своју државност као такву, у ситуацији када Баку има своје планове за земље „Западног Азербејџана“.
Да Русија заиста неће да напусти регион, сведочи и хитно именовање на место команданта руског мировног контингента у Нагорно-Карабаху, одлучног генерал-мајора Кирила Кулакова.
Важан фактор за нарушавање таквог плана Запада, је појачана координација заједничких акција Москве и Техерана, који су заинтересовани за одржавање стабилности у региону.
У сваком случају, потребно је интензивирати рад на сузбијању таквог развоја догађаја, који би омогућио НАТО да напредује и до јужних граница Русије.
Извор: Wебтрибуне.рс
