Односи Москве са Северном Корејом сугеришу покушај да се понови верзија „Кајзершлахта“ из 1918.
Планирани састанак севернокорејског лидера Ким Џонг Уна са Владимиром Путином у Владивостоку, који су открили амерички обавештајци, даје нови увид у руску стратегију и у Украјини, као и упозорење на шире опасности по свет, пише британски „Телеграф“.
Како се офанзива Кијева траје већ четврти месец, са ограниченим успехом и неколико руских контранапада, постаје јасно да би план Москве могао бити да дозволи Украјини да исцрпи своје људе, тенкове, гранате и ракете на најчвршће ивице Суровикинове линије.
Може се мислити да ће, када украјинске маневарске снаге опремљене и обучене уз помоћ Запада, буду уништене, Русија моћи да покрене сопствену велику офанзиву, можда већ у јануару.
Пролећна офанзива?
После скоро две године борби које су више упоређиване са Првим светским ратом него са Другим светским ратом, план подсећа на немачки „Кајзершлахт“, пролећну офанзиву која је почела у марту 1918. и потиснула противнике, заузевши више територије него што је било која страна заузела претходне четири године рата.
То је постигнуто тако што су Немци искрварили непријатеља насуво док су стварали огромне резерве људства и муниције иза линија, спремни да покрену разоран напад сличан ономе што су Британци намеравали, али нису успели да постигну, током битке на Соми 1916.
Проблем за Путина је што, док покушава да смрви украјинске снаге, троши огромне количине муниције, посебно артиљеријских граната и балистичких пројектила, и веома велики број тенкова. Док Русија има већи обим војне индустријске производње од већег дела Запада, и наставља да мобилише десетине хиљада људи сваког квартала на континуираној основи, њене основне залихе остају недовољне за ниво трошкова потребних за велику нову офанзиву.
Овде би Пјонгјанг могао да ускочи. Северна Кореја већ најмање годину дана шаље велике количине граната, ракета и пројектила Русији, а велики број пошиљки организује Вагнер група покојног Јевгенија Пригожина. У јулу је Путинов министар одбране Сергеј Шојгу боравио у Пјонгјангу, вероватно преговарајући о даљим испорукама.
Тамо ће пронаћи Аладинову пећину хардвера – Северна Кореја има огромне залихе тешког наоружања и артиљеријске муниције. Многа оружја су стара и непоуздана, али то неће бити важно ако Русија прибегне својој старој тактици за победу: искористећи своју чисту бројност, терајући непријатеља као што су Немци хтели да учине 1918.
Шта ће Москва дати Пјонгјангу и обратно
Нова осовина Москва-Пјонгјанг је замена улога из ере Хладног рата, када су Совјетски Савез и Кина били главни снабдевачи Северне Кореје оружјем од њеног почетка. Снабдевање се наставило и након распада Совјетског Савеза, а завршило се тек увођењем санкција УН.
Данашња подршка Русији користи Кима као средство за узвратни удар на САД, уз несумњиво одобрење Пекинга. Али подршка Северне Кореје неће доћи без велике цене. Осакаћеном западним санкцијама, Пјонгјангу су очајнички потребни нафта, храна, ђубриво и сировине које Русија има у изобиљу.
Већу забринутост изазива могућност снабдевања Северне Кореје чврстом валутом и технологијом за северни програм нуклеарног наоружања, посебно за развој интерконтиненталних балистичких пројектила, преноси „Јутарњи лист“.
Као што је случај са могућношћу снабдевања другом робом, Русија има огромне могућности у овој области, укључујући сопствено знање о нуклеарном оружју. Ово би могло да промени игру у настојању Пјонгјанга за ефикасним нуклеарним програмом испоруке.
Неки аналитичари сугеришу да би америчко откривање Кимове планиране посете могло бити довољно да је откаже. Неће бити никакве разлике. Дубоко укорењене везе између две земље довољне су да се ова смртоносна сарадња настави и развије без сусрета два лидера.
У исчекивању састанка
Стога се мора поставити питање зашто је уопште било потребе да се планира такав састанак? За Кима, практично ограниченог границама сопствене земље, то би била прилика да се позиционира као светски државник пред својим колегама у антизападним режимима.
Путин такође треба да покаже свом народу да није изолован. Али можда иза тога стоји нешто друго. Путин можда има на уму преговарачки адут како би охрабрио ионако климаву америчку администрацију да притисне Кијев за прекид ватре.
Каква год да је била дипломатска двострука игра, Запад би сада требало да помогне Украјини да се припреми у случају да њихова тренутна офанзива не успе, дозвољавајући Путину да покрене свој Кајзершлахт.
Немачка офанзива 1918. је замрла због исцрпљености и недостатка залиха. Не можемо рачунати да ће слична судбина задесити Путинов следећи потез: упитно је да ли ће Украјина имати ресурсе да задржи Русе, а камоли да покрене сопствену верзију Стодневне офанзиве која је омогућила савезницима, са новопридошлим америчким снагама, да отерају Немце назад у отаџбину.
Ако овај апокалиптични сценарио из 1918. постане стварност, биће потребни велики напори Запада као и Украјине – већи него што је већ учињено. То ће бити изузетно скупо за све, са потенцијалним последицама које су превише застрашујуће да би их могли размишљати, пише британски „Телеграф“.
Извор: Јутарњи лист
