Аутосугестија, вера или званична медицина? Зорица Карановић, докторка социјалне психологије, књижевница и новинарка, верује да је све заједно имало значајан утицај у процесу њеног излечења. Пре шест година осетила је да јој је здравље нарушено, а онда је болест, без дијагнозе, постала видљива на њој.
Зорица Карановић је 2017. почела да се осећа малаксало, губила је килограме нагло, често је повраћала, губила апетит. Кренула је на низ прегледа, али све време се кретала у магли јер чак пет лекара није успело да на почетку установи где је жариште. Своју животну борбу поделила је у емисији „Блиц жена студио“ гостујући код Јелене Исаковић, а том приликом је открила да су јој у једном моменту чак бирали и слику за споменик, али да верује да јој је одлазак у манастир Тумане помогао. Данас овај манастир слави своје светитеље Зосима и Јакова Туманског, а ми се присећамо Зоричине исповести.
– Када су моји најближи чланови породице, у тренуцима када сам се борила за живот, тражили од мене да изаберем слику за надгробни споменик, моја мама је то гурнула, бацила и рекла: „Зорица ће живети. Ја дубоко то знам.“ – сетила се Зорица, иако ни сама није веровала у речи своје мајке.
Схватајући да јој је крај веома близу, замолила је мајку да је одвезе на место на којем се највише радовала, како би то било место и њеног коначишта.
– То је био Златибор. И прича, заправо, креће одатле. Ми смо дошли на Златибор, то је био октобар месец, 25 степени, мени је било јако хладно. Имала сам сет бочица против повраћања, мучнине, дијареје, пробиотике, антибиотике… Али и даље без дијагнозе. Никако нисмо успели да укључимо грејање у апартману, па је власница рекла да ће доћи њен пријатељ да нам укључи.
За пола сата је дошао један господин, Александар Павловић, некадашњи потпуковник у пензији, који се враћао из манастира Дубрава где је волонтерски цепао дрва. Он ју је погледао, а она огрнута ћебадима, са силним лековима на столу и упитао је од чега болује. Зорица није умела да му одговори јер је одговор и њој самој био непознаница.
– „Спакујте се, сутра у 10 сати долазим по вас и водим на једно место“, рекао ми је. Ја искрено нисам била сигурна да ћу моћи да издржим тај пут, био је веома дуг, ја сам јако тешко ходала, изгубила сам 15 килограма. Водио нас је кањоном реке Увац. Пут до манастира Дубрава је узак, стрм и дуг. Ми смо дошли, мени је у више наврата било мука, заустављали смо аутомобил, узимала сам терапију, међутим, свака моја жеља да се вратимо у апартман била би увреда том дивном човеку – причала је Зорица.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Стигли су у манастир Дубраву, а ту су их дочекали промати Теодор и игуман Данило. Прво се исповедила, а онда јој је прочитана молитва.
– Сутрадан, не знам шта се догодило, била сам друга особа. Да ли је то аутосугестија, ја сам притом доктор социјалне психологије, дакле ја нисам неко ко је лаик и ко тек тако безразложно верује у било шта, иако сам цео живот била верник, али верујем да ту постоји нека виша сила – објашњавала је она.
Након тога долази натраг у Београд и ту почиње њен опоравак. До тада никакве дијагнозе није било. Стицајем околности, њена мама одлази код апотекарке, причају о Зоричином здравственом стању, а апотекарка говори да су то симптоми хеликобактерије. Урадила је тест, а испоставило се да су параметри толико лоши да је једва била међу живима. Добила је комбинацију антибиотика и почела да се опоравља. Коначно. Тада је одлучила да је време да посети козметичарку и поред здравственог, посвети се и естетском моменту јер – сад је осећала да има снаге и воље.
– Козметичарка ми каже тад: „Зорице, зашто не одеш у манастир Тумане? Има један диван монах, игуман Димитрије, може да ти помогне“. Долазим кући, вечерам са мамом и на једном каналу, веровали или не, појављује се игуман манастира Тумане, господин Димитрије Плећевић. Заврши се његова прича о манастиру, а сутрадан ујутру мама и ја пијемо кафу, вртимо телефоне, кад поново реприза емисије. Ја кажем мами: „Идемо у манастир Тумане“.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Ушла је у порту манастира и затекла оца Димитрија како продаје свеће. Пришла му је и затражила помоћ.
– Прочитао нам је молитву испред моштију Светог Јакова и од тада у мом животу почињу да се дешавају промене, отварају нека нова врата, неке нове перспективе. Ја сам уз помоћ вере и промисли, али, наравно, и званичне медицине излечена. Ја зато никад не бих искључивала веру и науку, верујем да су оне апсолутно компатибилне, комплементарне и само нама служе у помоћи – рекла је Зорица Карановић на крају разговара.
Извор: zena.blic.rs
