Сезона „распутице“ или проленог блата је пред вратима, а време истиче да Украјинци остваре неки одлучујући успех.
Ова недеља је била прекретница у украјинској контраофанзиви, а можда и у целом рату. Како су украјинске снаге изгледа успеле да пробију прву руску, снажно утврђену линију одбране на југу и истоку, сада се назире пут до Крима, пише британски Телеграф Украјина сада мора да искористи овај пробој да пресече копнени мост до Крима. Да би то постигла, она мора да се пробије до мора и отргне из руских руку градове Токмак и Мелитопољ.
Пробијање прве линије руске одбране био је мукотрпан процес током којег су храбри украјински пиротехничари пробијали пут кроз једно од најминираније области на свету. Руска минска поља су прекривена тенковским замкама и артиљеријском ватром. У просеку, сваки километар земље је покривен са око 1.500 противпешадијских и противтенковских мина. Када то очисте, стижу до првог од три слоја руске мреже ровова која се протеже неколико километара и у којој се налазе неки од најбољих бораца спремних да зауставе украјински продор.
Пробили су прву линију
Украјински извештаји потврђују да је 47. механизована бригада успешно пробила руску одбрану у близини села Роботине, јужно од Орихова у Запорошкој области. Ако су линије одбране код Роботине успешно пробијене, онда је град Токмак, где се налази руски гарнизон, сада на видику и удаљен је само 30 км. Између Роботине и Токмака налази се још неколико одбрамбених линија, али су ове линије знатно мање утврђене од оних на почетку, које су Украјинци веЋћ пробили.
А сада се копнени мост за Крим чини изузетно рањивим на навалу моћних украјинских механизованих јединица, које ће у септембру бити додатно ојачане америчким тенковима Абрамс. Све ово изгледа обећавајуће, али временски услови – који су немилосрдни на бојном пољу – никако нису на страни Украјине. Следећа фаза контраофанзиве – брзо заузимање делова Запорошке и Мелитопољске области – такође подразумева недеље тешких борби.
Ускоро, међутим, долази злогласни украјински „слом“ или „сезона блата“, када обилне кише и поплаве крајем лета претворе тло источне Украјине у лепљиву мочвару, која ће успорити офанзивне маневре и нападе. Наполеонове трупе су наишле на такве услове почетком 19. века током напада на Русију, као и Хитлерове трупе у јесен 1941. године, што се на крају показало погубним за обе стране. Сада, иако на домаћем тлу, до јесени ће са овим проблемом морати да се изборе и Украјинци, поред руских освајача.
Немају много избора
Украјини ће остати мало избора осим да удвостручи своје напоре током сурових зимских месеци и брзо напредује преко смрзнутог тла са оклопним возилима док се руски војни обвезници смрзавају на смрт чекајући у рововима. До пролећа, пролећно блато ће се вратити. Али то ће вероватно бити крај фазе контраофанзиве.
С обзиром на то да ће предстојећи избори широм Запада вероватно апсорбовати политички капитал и очекивани замор од рата, Украјина ће можда имати само неколико кратких, драгоцених месеци да ослободи што је могуће више земље што је пре могуће. Дипломатски притисак на Украјину да прихвати неки облик мировних преговора биће још већи следеће године, што ће користити пренаоружавању Русије и њених кинеских присталица који желе да замрзну сукоб.
Ако контролишу Мелитопољ и приступ Азовском мору, Украјинци ће бити у много јачој позицији јер се следеће године носе са међународним притиском. Сада се мора осигурати да украјинске војне снаге имају све што им је потребно – и, што је најважније, брзо добију све што им је обећано.
Извор: МОНДО
