Мада им је ефекат релативно мали, украјински дронови све чешће нападају циљеве у Москви.
Стручњаци сматрају да Кијев тиме следи истовремено неколико циљева и очекују ескалацију.
Први напад дроном на Москву био је спектакуларан погодак: једна за другом, две мале летелице несметано су долетеле ка Кремљу и погодиле тамошњу куполу палате Сената. Био је то пре свега симболичан убод ножем у срце руске престонице, који је у ноћ 3. маја највероватније извршила Украјина.
Отада су напади на Москву све чешћи: беспилотне летелице су већ четири пута погодиле пословну четврт Москве с небодерима, где се налазе и два руска министарства.
Последњих недељу дана украјински дронови готово свакодневно гађају Москву.
У близини Москве, 28. августа оборен је беспилотни објекат који се приближавао са истока, саопштило је у понедељак Министарство одбране Русије.
„Сигнални ефекат“
Украјина својим нападима дроновима остварује низ циљева, оцењују стручњаци. Један од њих је „слање медијски снажне поруке – како свету тако и сопственим грађанима – да Украјина није пасивна, вец́ да одговара на руску агресију“, каже за ДW израелски војни експерт Сергеј Мигдал.
Улрике Франке, експерткиња Европског савета за спољне односе (ЕЦФР) у Паризу, истиче за ДW још једну ствар: тиме се шаље сигнал да рат није далеко и да би могао доћи у Русију.
Мигдал додаје да се нападима такође врши притисак на руско руководство да са фронта повуче више противваздушних система према Москви. Један од циљева је и изазивање непромишљених, насилних реакција, на пример „потапање турског теретног брода из фрустрације, што би онда Русији створило велике проблеме с Ердоганом, а што Москва заправо жели да избегне“.
Паралисати ваздушни саобраћај Москве: Да ли то функционише?
Напади дроновима све чешће приморавају московске власти да затворе ваздушни простор изнад региона. И у понедељак је привремено обустављен ваздушни саобраћај на аеродромима у руској престоници.
„Напади на Москву немају за циљ да убију милион људи. То није ни неопходно, нити је разумно. Циљ је блокирање ваздушног простора и логистичких рута, паралисање аеродрома и транспорта. Да ли то функционише? Нема сумње“, каже израелски војни експерт Игал Левин. „Туркменистан ерлајнс“ је прва авио-компанија која је до даљњег прекинула летове за Москву.
Насупрот томе, Улрике Франке каже да се штета у Русији још не може проценити, јер због уочених дронова у међувремену привремено морају да обуставе рад аеродроми широм света. Али, могло би да постане критично ако дрон нападне путнички аеродром у Москви и оштети писте, терминале или чак цивилне авионе.
А Сергеј Мигдал каже: „Предвиђам да ће до краја рата то довести до тога да ће све стране авио-компаније избегавати Москву. Неке то вец́ почињу да раде.“
„Рупе“ у ПВО око Москве
С обзиром на то да нема довољно података, стручњаци се не слажу око питања колико су успешни украјински напади дроновима и колико добро функционише руска противваздушна одбрана око Москве.
„Не знамо колико је дронова заиста пресретнуто“, каже Улрике Франкер. Свакако би било погрешно представити ситуацију као да су „ови напади ништа“, сматра експерткиња ЕЦФР-а из Париза. Она верује да је то „игра мачке и миша“ у којој се две стране стално прилагођавају могућностима друге стране.
Међутим, сама чињеница да дронови стижу до Москве представља „проблем“ за Русију, каже за ДW израелски војни експерт Давид Шарп. „У идеалном случају, такви напади би и даље били сузбијани на граници са Украјином или на отвореном терену, а не тек у граду“, објашњава Шарп.
Украјински војни експерт Михаил Самус из Прага каже да у противваздушној одбрани Москве постоје рупе, иако је главни град још за време Совјетског Савеза требало да буде најбоље обезбеђен регион у Русији. Руска ПВО усмерена је на „традиционалне циљеве“, попут балистичких ракета, а мање на мале летеће објекте попут украјинских дронова УЈ-22 и Бобер („Дабар“).
„Овакви мали објекти углавном нису направљени од метала већ од композитних материјала. Они лете сложеним путањама и стога су генерално изазов за сваки ПВО-систем“, објашњава украјински стручњак.
Експерти кажу да постоје рупе у противваздушној одбрани и у ширем подручју око руске престонице. „Да бисте оборили циљ, прво морате да га идентификујете. Детектују га радарске станице – у идеалном случају уједињене у заједничко радарско поље. Али, можемо да претпоставимо да Русија нема такво поље. ПВО-системи откривају појединачне објекте, али не и читаву област“, каже Самус за ДW.
Због тога украјинска страна прво лансира беспилотну летелицу за откривање појединачних радарских станица, а затим, пронашавши празнине, шаље беспилотне летелице „дубоко у руску територију, где је засићеност система ПВО нижа него у пограничним областима“, објашњава Самус.
Ако је дрон већ стигао до Москве, на располагању су онда само „системи последње шансе“, као што је руски противваздушни ракетни систем кратког домета „Панцир“, каже Сергеј Мигдал. Међутим, противваздушна одбрана има само 15 до 30 секунди да елиминише дрон пре него што је стигне до свог циља, указује стручњак.
Шта ако долети 300 борбених дронова?
Украјини очигледно недостају ракете дугог домета, попут руских вођених ракета типа „Калибар“ или чак хиперсоничних ракета „Кинжал“. Зато су напади дроном само „тактика слабије стране“, каже Израелац Сергеј Мигдал, који живи у Лондону. На крају крајева, већина дронова носи само неколико килограма експлозива.
„У том смислу, значај ових напада релативно је мали: они неће елиминисати руске аеродроме, нити руско ваздухопловство. У практичном смислу, дронови се више исплате на фронту.“
Упркос том релативно малом утицају, стручњаци очекују да ће се напади дроновима на руску престоницу појачати.
„Ово је само пролог“, каже Дејвид Шарп. „Први чин би био напад са 25 дронова истовремено“.
Сергеј Мигдал иде и даље: „Шта ако са свих страна дође не три, него 33 или 300 борбених дронова?“
Украјина би могла да искористи такве нападе ројева дронова да, на пример, трајно затвори московске аеродроме. То би била велика победа Кијева, а пораз Русије, каже Мигдал.
Таква ситуација натерала би Кремљ да размисли у ком правцу Русија жели да иде – „ка компромису и преговорима или безобзирно и пуном снагом ка изненадној, неприкладној реакцији“, закључује израелски војни експерт Сергеј Мидгал.
Извор: Дојче веле
