Русија би могла да искористи рањивост НАТО-а на Арктику како би стекла већу контролу над регионом, пише колумниста Александер Греј у чланку за Форин полиси.
„На северном крилу НАТО-а, посебно на Арктику и суседним областима, и даље постоји забринутост због значајног непоштовања својих обавеза једног броја кључних чланица алијансе“, наводи се у чланку.
Новинар тврди да НАТО треба да натера своје чланице на северу да ограниче приступ Русије и Кине Арктику, јер су стекле већи утицај у региону и могу га користити против незаштићеног крила алијансе, пошто је њено војно присуство на том простору минимално.
„САД и њихови савезници у НАТО-у имају обавезу да предузму превентивне мере за отклањање овог проблема пре него што Русија Владимира Путина то искористи“, закључио је Греј.
Раније је Фајненшел тајмс писао о страховима западних земаља да би Русија могла да повећа свој утицај на Арктику и добије слободан приступ богатим природним ресурсима овог региона.
Арктик у 21. веку постаје једно од главних попришта геополитичке борбе, због великих резерви нафте, природног гаса, метала и минерала, а пружа и нове пловне путеве око света. Истраживања нових налазишта одвијају се стално.
Према истраживањима у САД, на Арктику се налази потенцијалних 20 одсто светских резерви нафте. То је више од 110 одсто преосталих руских, 340 америчких и 1 600 одсто норвешких залиха нафте. Процењује се да се под ледом налазе и огромне резерве природног гаса, више од 100 одсто руских и 500 америчких резерви. Око 90 одсто резерви нафте и гаса континенталног дела Русије налази се у њеном делу Арктичког круга. Арктик је богат и златом, сребром, дијамантима, бакром, гвожђем, никлом, титанијумом, уранијумом и ретким металима, од којих су неки неопходни за савремене технологије.
На Арктик претендују САД, Русија, Норвешка, Данска, Канада и чланице Европске уније, а у првом реду САД и Русија. Између тих држава спорно је све, од количине и распореда ресурса, до права на коришћење пловних путева и граница. То је довело је до повећања војног присуства на Арктику. Норвешка формира арктички батаљон, а Русија је већ створила арктичку војску. За подухвате на Арктику потребни су и ледоломци, којих Русија има чак 54. САД их имају четири, мање од Финске, Канаде и Шведске. Изградња ледоломца кошта око милијарду долара, и траје пет до десет година.
Извор: информер.рс/риа
