Госпојински пост увек почиње 14. августа, на дан Светих мученика Макавеја, а претходи великом хришћанском празнику Успењу пресвете Богородице, познатијем као Велика Госпојина, који се прославља 28. августа и познат је као празник мајки и деце, када жене обавезно треба да се причесте.
Пост траје 14 дана, пости се на води и уљу, изузев празника Преображења Господњег 19. августа, када је дозвољено јести рибу.
Оно што чак ни многи верници не знају јесте да је Госпојински пост строжији од Божићног и Апостолског, па православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики Васкршњи пост.
Према народном веровању, сви обичаји на сутрашњи дан везују се за воду и босиљак за који се верује да је божја биљка. Зато обичаји налажу да се на тај дан у јело стави мало ове биљке и послужи укућанима, како би вас Пресвета Богородица заштитила од зла.
Госпојински пост се први пут спомиње у списима Теодора Студита 826 године, а коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166, у време Патријарха Луке Хрисоверга и цара Манојла И Комнина.
Треба имати у виду и да пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од јела животињског порекла. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела.
Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. Ослобађање духа и тела од погрешних мисли и дела уз молитве представља суштину хришћанског поста.
Сутра је у календару српске православне цркве заиста необичан дан. Наиме, црква и верници се не сећају једног, већ чак седам светитеља – сутра је дан седам мученика, браће Макавеји.
Свети мученици Макавеји су старозаветни светитељи и мученици из 2. века пре нове ере. Њихов живот описан је у Књигама Макавејским, који су саставни део Светог писма.
Браћа Авим, Антонин, Гурије, Елеазар, Евсевон, Адим и Маркел, њихова мајка Соломона, и њихов учитељ Елеазар пострадали су мученички 166. пре нове ере од стране императора Антиоха XИ Епифана који је покушао да у Јерусалиму уведе паганске обичаје. Он је у Јерусалимски храм поставио кип грчког паганског бога Зевса, и присиљавао Јевреје да се њему поклоне.
Свештеник Елеазар, који је био посвећен Мојсијевом закону и један од Седамдесет и два преводилаца Светог писма са јеврејског на грчки, први је одбио да се поклони паганском божанству и због тога убијен у мукама. Исту храброст показали су и његови ученици, седморо браће Макавеја и њихова мати Соломона. Због тога су осуђени, мучени и убијени средином 2. века пре нове ере.
Мошти мученика Макавеја данас се чувају у базилици Светог Андреја у Келну у Немачкој.
Извор: Курир.рс / Дневно.рс
