Српска православна црква и верници сутра прослављају празник преподобних Зосима и Јакова Туманског.
У летопису манастира Тумане, где се чувају њихове мошти, записани су многи случајеви чудесних исцељења – од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељи се до данас јављају онима који их усрдно моле дарујући мир, благослов и утеху.
За њихов дан у православном календару узима се 21. август, као датум када је 1992. године усвојена одлука Сабора СПЦ да се међу српске свеце унесу имена деветорице Синаита, међу којима и Зосим Тумански. Назива се уједно и Зосимом Синаитом, јер припада групи монаха исихаста који су у време кнеза Лазара населили Србију.
Истог датума, 21. августа, слави се и нови светац – преподобни отац Јаков. Мада је сахрањен 1946. године на монашком гробљу у Туману, светост његових моштију недавно је откривена, а народ им се једнако моли за помоћ и исцељење. Од 2017. године, када је канонизован на редовном заседању Светог Архијерејског сабора, Српска православна црква га прославља као светитеља – преподобног Јакова Новог Туманског. Као датум прослављења одређен је 21. август (8. август по јулијанском календару), када се прославља и Свети Зосим Тумански.
Пре три године је, током уређења заоставштине мати Серафиме из Згодачице, пронађена и фотографија Светог Јакова Туманског, што нам је коначно донело сазнање о томе како је овај светитељ заиста изгледао. Манастир Тумане, из године у годину походи све већи број верника, који овде траже излечење молећи се туманским исцелитељима – Светом Јакову и Светом Зосиму.
Како је манастир добио име
По предању, Милош је приликом лова нехотице устрелио пустињака Зосима. Тако тешко рањеног Милош га је понео у свој двор у месту Двориште да му се укаже помоћ. Старац Зосим, осећајући свој крај рече Милошу: „Ту мани и остави ме да ту умрем.” На место где старац издахну Милош га сахрани и над гробом подиже цркву, односно манастир који се и данас зове Туман.
Ка скромном кивоту са чудотворним моштима светитеља, под куполама туманске цркве посвећене Светом архангелу Гаврилу, свакодневно притичу многобројни верници са муком и болом, а од њега одлазе подигнути новом надом, а често и исцељењем.
Тако сутра народ са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. У редовима за молитву има свакојаких који, примивши утеху и благослов светитеља и из Тумана, одлазе као нови људи. У манастирском летопису записани су многи случајеви чудесних исцељења – од карцинома, леукемије, нечистих сила, бездетности… Светитељ се до данас, јавља онима који га усрдно моле, дарујући мир, благослов и утеху.
Сутра народ са многих страна притиче, молећи од светитеља лека својим болестима и избављење од невоља. Архимандрит Димитрије Плећевић, игуман манастира Тумане, истиче да последњих година манастир заузима важно место у нашој цркви, истичући да хиљаде људи походе манастир како би се помолили над моштима светаца.
Једна од појава благослова су чудесна исцељења, а Плећевић наводи да су многи верници сведочили о исцељењу од тешких болести, стерилитета и инавалидитета. Тврди да је био сведок излечења једне слепе девојке која је из манстира изашла са повраћеним видом. Тражила је, каже, од родитеља да седне за волан аутомобила којим су дошли. Сусрети са таквим људима је већи од самих сведочења, наглашава Плећевић и додаје да долазе људи и других вера.
Извор: Курир.рс/астросајт.цом
