Многе афричке државе виде свој интерес у сарадњи са Русијом, а то је делом због великог неповерења према Западу.
На разне начине се тумачи то што председник Путин не долази на самит БРИКС.
Према организаторима, циљ предстојећег самита БРИКС (22. до 24. август) у Јужноафричкој Републици (ЈАР) јесте праведнији систем глобалног управљања и супротстављање економској доминацији западних земаља.
Али, неки посматрачи кажу да би одсуство руског лидера Владимира Путина могло да угрози његов растући утицај у Африци.
Русија је једна од пет чланица, уз Бразил, Индију, Кину и ЈАР. Те земље себе сматрају економијама које брзо расту.
Против руског председника је издат налог за хапшење Међународног кривичног суда (МКС) због инвазије Русије на Украјину. Његова потенцијална посета представљала је дипломатску и правну дилему за ЈАР, све док није потврђено да ће руску делегацију предводити руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
„Присуство Путина би изазвало велико одвраћање пажње, имајући у виду све контроверзе које су произашле из оптужнице Међународног кривичног суда“, рекао је за ДW Гидеон Читанга, научни сарадник на Универзитету Витватерсранд у Јоханесбургу.
„Тако да његово одсуство барем помаже да се за сада задржи фокус на кључним питањима. Другим речима, биће мање буке у вези са председником Путином, његовим хапшењем и вероватно читавим питањем повезаним са односима Русије и афричких земаља“, додао је Читанга.
Да ли је важно Путиново одсуство?
Још у јулу, Путин је умањио значај свог недоласка у Јужну Африку.
„Мислим да моје присуство на самиту БРИКС није важније од тога да будем овде у Русији“, рекао је Путин.
Међутим, Густаво де Карваљо, виши истраживач на Јужноафричком институту за међународне послове, рекао је да је у овом тренутку Русија економски слаба, што би потенцијално оставило отворена врата за озбиљније преговоре да је Путин пошао на пут.
„Путин плаћа данак рату. И тако би можда могли бити склопљени неки послови на високом нивоу да је председник Путин дошао“, рекао је он за ДW.
„Али не мислим да ће његово одсуство на било који начин имати велики ефекат.“
С тим се не слажу сви. Уочи самита БРИКС, јужноафричка радикална левичарска опозициона партија, Борци за економску слободу (ЕФФ), позвала је лидере Кине, Индије и Бразила да бојкотују догађај у знак солидарности са Путином. Лидер странке Џулијус Малема окупио је своје присталице да одрже протесте у знак подршке руском лидеру.
„Позивамо председника Народне Републике Кине, Индије и Бразила да не долази на самит БРИКС у знак солидарности са председником Путином“, рекао је Малема.
„Управо (јужноафрички председник) Рамафоса — кукавица Рамафоса — није могао да гарантује да нећемо ухапсити Путина… Никада нећемо подржати империјализам против председника Путина.“
Руске сахелске амбиције у центру пажње
Руски лидер не изазива таласање само у ЈАР. Недавни пуч у Нигеру такође је показао растући утицај Русије у региону Сахела након таласа државних удара у последње три године.
У Малију и Буркини Фасо државни удари су изведени у протекле две године — војни лидери су протерали трупе бивше колонијалне силе Француске и ојачали дипломатске односе са Москвом.
Обе земље су упозориле да су против било какве војне интервенције у Нигеру, а Путин је потцртао жељу за „мирним решењем“. Под демократски изабраним председником Нигера Мохамедом Базумом, земља се сматрала западним савезником.
Фредерик Голоба Мутеби, истраживач и коментатор друштвено-политичких збивања у региону Великих језера, каже за ДW да Русија једноставно следи сопствене интересе у региону Сахела, слично као што су то чиниле и западне силе у прошлости.
„Русија ће, као и све друге западне силе, подржати владе у Африци које су усклађене са њеним интересима“, рекао је Голоба.
„Ако Русија данас ради исто, Запад не би требало да се осврће и брине због растућег утицаја Русије у Африци.“
Према истраживачу Читанги из Јоханесбурга, доминантна остаје прича да Русија мало доприноси афричким економијама у поређењу са својим војним учинком.
„Међутим, неки Африканци Путина сматрају кључним савезником“, рекао је он, додајући да су грађани Африке више заинтересовани „како ће њихове земље имати користи од самита БРИКС и нових односа око БРИКС“.
Читанга верује да афричке земље неће нужно попустити под притиском Запада.
„Постоји велика забринутост међу афричким креаторима политике, истраживачким центрима и академицима, који су веома критични према ономе што виде као лицемерје Запада у покушају да утиче или диктира политику у афричким земљама.“
Голоба каже да су афрички лидери и даље веома свесни односа других нација према Русији, нарочито извештавања западних медија. На самиту Русија-Африка ове године учествовало је само 17 шефова афричких држава, у поређењу са 43 на првом самиту 2019. године.
„Не може се рећи да су афрички лидери путовали у Москву или тамо били заступљени зато што воле Путина. Имали су интересе у односу са Русијом које морају да сачувају“, објаснио је Голоба.
Извор: Дојче веле
