Шеф Канцеларије за санкције Стејт департмента Џејмс О’Брајен изјавио је да Русија напада светско тржиште хране, што угрожава милионе људи.
Навео је да је Украјина један од пет највећих извозника житарица, а да је рат у тој земљи донео и драстично повећање цена хране.
Он је на онлајн брифингу о недавним дешавањима са Црноморском иницијативом, коју је одржао заједно са специјалним изаслаником за глобалну безбедност хране Керијем Фаулером, рекао да је понашање Москве направило пометњу на светском тржишту хране.
Према његовим речима, по том питању би требало да се деси неколико ствари, а једна од њих је да Русија, која је 17. јула изашла из споразума о извозу украјинског жита преко црноморских лука, и даље буде изолована.
Он је истакао да је решење за насталу ситуацију да Русија треба да јасно зна шта тражи.
„Она је поставила низ различитих захтева, а сви се тичу тога да разне руске институције не добијају услуге из приватног сектора. И јасно смо ставили до знања да смо спремни да помогнемо у било ком од ових питања, али није јасно шта Русија сматра успехом. Наш успех морамо да меримо тиме колико хране стиже људима. Руси су свесни да време није на њиховој страни и да немају довољно моћи за дуготрајни рат“, рекао је О’Брајен и додао да су Турска и УН изразиле жељу да помогну.
О’Брајен је изразио оптимизам да ће украјинско жито стићи на светска тржишта и додао да ће бити потребно неко време, што ће укључивати и трошкове.
„Не можемо дозволити да Русија има примат над Црним морем. Ово је напор који је Русија већ дуго предузимала под многим владама. Покушавају да то ураде поново. У овом случају неће успети. Тако да сам уверен да ће украјинско жито на крају изаћи и видећемо како храна стиже до људи којима је потребна. Потешкоћа је у томе што Русија повећава трошкове за украјинске фармере и за све комерцијалне оператере који су кључни за обезбеђивање глобалне безбедности хране“, рекао је амерички дипломата.
Специјални изасланик за глобалну безбедност хране Кери Фаулер истакао је да смо сведоци свестке кризе са храном и додао да поред рата, томе доприносе и климатске промене.
„Јул је био најтоплији икада забележен температуре се повећавају. Улазимо у период новог миленијума, период Ел Ниња, многи делови Аустралије, Африке, централне Америке су погођени. Тражимо решења за тешке ситуације. Пољопривреда више није обични посао“, рекао је Фаулер.
Према његовим речима више од 800 милиона људи на Земљи су глобално несигурни у погледу хране, а са украјинском кризом тај број се повећао.
„Као што знате, Украјина је историјски била једна од житница света. Један је од пет највећих извозника пшенице, кукуруза, јечма и сунцокрета, који је значајан играч на глобалном тржишту прехрамбених уља. Оно што бих желео да поменем, а мислим да је прилично дирљиво, јесте да је међу 15 највећих увозника украјинског жита велики број земаља у развоју – Египат, Бангладеш, Индија, Либија, Кенија, и Индонезија. Очигледно, повлачење житарица са међународних тржишта и смањење одласка житарица у било коју од оних земаља које већ пате од високе учесталости неухрањености и заостајања у развоју у детињству није добра ствар“, рекао је он.
Извор: Танјуг
