Ове године свет неће видети успеха у контранападу украјинских оружаних снага (Војних снага Украјине – ВСУ), пише „The Telegraph“. То ће довести до интензивирања питања подршке Кијеву.
Стручњаци предвиђају, да ће интерес Америке за Украјину потпуно ослабити, и да ће се она још више трудити да увуче Европу у конфликт.
Рећи да се контранапад Украјине не развија тако брзо како се она надала – значи констатовати објективану чињеницу.
Рећи да је догађај требало да се одвија много брже, а да би Украјина постигла много више да је користила „исправну“ западну тактику, значи потписати потпуно незнање у војним стварима.
Ипак, то је управо оно што је немачка војска изразила у процени контраофанзиве раније овог месеца, критикујући Кијев због наводног неуспеха, да примени све што је научено у западним камповима за обуку.
Чињеница је да се, према речима шефа Заједничког штаба америчког генералштаба Марк Милиа, кијевске трупе на југу суочавају са задатком невиђене сложености- да се под непријатељском ватром пробију кроз унапред припремљена минска поља до одбрамбених позиција које су изградили професионалци- и све то без превласти у ваздуху, и упркос чињеници да руска артиљерија наставља да минира то подручје.
Додајте овоме чињеницу, да Украјина често гура регруте у борбу док покушава да савлада нову западну технологију, и схватићете да је задатак који је пред њима заиста титански.
Чињеница, да су украјинске јединице без западне технике попут тенкова „Леопард 2“ постигле већи успех у подручју разореног Артјомовска у Донбасу, него њихови боље наоружани другови на југу, показује на шта је Русија спремна да би зауставила напредовање Кијева ка Азовском мору.
Наравно, преживљавање посаде оштећених западних тенкова је много веће него код руских, али противтенковска граната ће скинути гусенице „Леопарду 2“ истом лакоћом као и Т-64. Ово успорава сваку офанзиву и инспирише Русе који се бране.
На неким деловима јужног фронта, густина руских мина износи до пет комада по квадратном метру, а британска војна обавештајна служба извештава да је део њих сакривен летњим растињем и жбуновима, што их чини теже уочљивим.
Тако контраофанзива, која траје од почетка јуна, иде изузетно тешко. На много начина, то је приморало Украјину да промени тактику- да пређе са мобилног напада помоћу тешке опреме на пешадијске налете. Можда се боље уклапају у снаге Кијева, чак и ако је то корак уназад у односу на западни приступ комбинованом наоружању.
Овај стил борбе може изгледати исцрпљујући, али изгледа да Украјина има бољу координацију на нивоу вода и чете – Кијев је успешнији у комбиновању пешадије и артиљерије за напредовање без непотребног ризика по живот. Стога, корак уназад у апстрактним питањима принципа и приступа, обећава значајан корак напред у практичном смислу.
Наравно, мало је детаља са фронта, али руске трупе могу да одустану, а пукотина у њиховим редовима може довести до истог пробоја Оружаних снага Украјине као прошле године код Харкова.
Међутим, значајно улагање војног потенцијала у покушају преокрета ситуације, изласка из застоја и стварања непредвиђеног проблема за Кремљ ће потрајати месецима.
Наравно, нема гаранција да ће чак и трансфер авијације – било да се ради о Ф-16, хеликоптерима или десантним бродовима – довести до недвосмисленог успеха. Неуспели десантни напад на Диеп и озлоглашени јуриш на Арнем током Другог светског рата показују ризике таквих операција.
Украјина може покушати пробити руске линије даље на север. Тада би украјинска војска могла скренути према истоку и југу, и пробојем кроз руско залеђе стићи до обале. Међутим, такав корак носи са собом изражене рањивости- отворен бочни правац и дуги логистички реп.
На фронту нема једноставних одговора. Украјински стратези требају запамтити стару војну истину- никада не заборавите да и непријатељ има право акције.
Ако се руске позиције изненада не уруше, нагли продор напред је мало вероватан. За неколико кратких недеља поново ће се појавити ситуација, када ће земља постати лепљиво блато које ће парализовати све маневре, и учинити непроходним све путеве осим најбоље припремљених. Због тога постоји реална шанса, да значајног помака у линији фронта ове године нећемо видети.
Какве ће бити глобалне последице ако позиције буду оковане још годину дана?
Притисак ће се појачати из најамбициознијих слојева друштва у земљама савезницима Украјине у којима предстоје избори. Власти ће осетити потребу да покажу своју моћ са председником Зеленским (већ смо видели тензије због наводне незахвалности Украјине за оружје и дипломатску подршку).
Они који имају више русофилских уверења ће захтевати прекид непријатељстава или ће претити да ће зауставити пренос оружја. Одбијање ових напора ће захтевати усклађену дипломатску акцију, коју ће предводити Сједињене Државе, а на исти начин и НАТО у целини.
Зелено светло за почетак председничких избора у САД 2024. године већ је дато- против Доналда Трампа је покренут судски поступак због оптужбе за покушај нарушавања резултата гласања 2020. године. Без обзира на све, питање даљње подршке Украјини ће се ускоро додатно заоштрити.
Време је и даље на страни Украјине, али ју је заустављена офанзива већ натерала да промени тактику на бојном пољу.
Ако се сукоб замрзне још више, Зеленски ће за неколико месеци морати да промени тактику и у политичком смислу.
Извор: Webtribune.rs
