Са два најављена повећања пензија, прво ванредно у октобру ове године и редовног од јануара 2024. године, просечна примања свих 1,65 милиона најастарјих ће се попети на 45.500 динара. Практично, након повећања сваки пензионер ће добити у проескоу око 8.800 диннара више.
Поменута повећања пензија ће износити:
5,5 одсто од 1. октобра 2023. (на чеку ће се то осетити у новембру)
14,6 одсто од 1. јануара 2024. (на чеку ће се то осетити у фебруару)
Тако би просечна пензија која сада износи 37.825 динара, већ од октобра требало да буде непуних 40.000 динара, што је повећање од око 2.000 динара у просеку, а у јануару наредне године би ишла на 45.500 динара што је око 8.000 динара повећање у просеку. И то све у оквиру нових мера помоћи државе.
Министар Синиша Мали подсетио је пре неки дан да су пензије повећане током 2022. године два пута, у јануару 5,5%, па ванредно у новембру 9%. Најавио је и нова повећања.
„Затим су индексиране почетком 2023. са 12,1%, а у октобру 2023. ће бити повећане додатно за 5,5%. Осим тога, очекујемо усклађивање пензија у 2024. од 14,6%. Таквом динамиком индексације, остварује се кумулативни раст пензија од 55,8% у односу на децембар 2021. године“, рекао је Синиша Мали.
Веће пензије за свих 1,65 милиона пензионера
У Србији тренутно живи 1,65 милиона пензионера. Од 70.400 пензионера који имају примања до 10.000 динара, са новим повишицама могу да рачунају на додатних око 2.000 динара. За групу пензионера чији месечни буџет износи до 20.000 динара примања ће бити већа око 4.000 динара.
За групу пензионера који примају до 30.000 динара очекује се повишица од око 50 евра и то је износ на који треба да рачуна највећи број пензионера.
За оне чија се примања крећу између 50.000 и 100.000, њима ће пензија бити већа од око 10.000 до око 20.000 динара.
У току пријава за пензионерске картице
У току је и пријава за пензионерске картице, са којима ће наши старији грађани моћи да добију попусте у продавницама. Од података је потребно уписати ЈМБГ, број телефона или мејл адресу. Захтев за издавање пензионерске картице пензионери могу поднети електронски на сајту Фонда ПИО или у филијали тог Фонда где ће запослени у Фонду помоћи пензионерима и за њих попунити електронски захтев.
Кориснику који користи пензионерску картицу приликом плаћања роба и услуга Фонд ће додељивати бодове преко сарадње са Пореском управом, од које ће добијати податке.
На основу прикупљених бодова, корисник пензионерске картице ће моћи да оствари одређене погодности као што су попуст, поклон или нешто друго, код даваоца погодности.
Фонд ће водити евиденцију о додељеним и утрошеним бодовима, а додељени бодови се неће моћи заменити за новац, те су непреносиви на друга лица.
На снази и нови услови за пензионисање
Пуних девет наредних година мењају се услови за пензинисање жена у Србији. Тачније, све до 2032. године помераће се броја година потребан за пензионисање и тада ће реформа за даме и стати. А, тада, даме у старосну пензију неће моћи ако немају 65 година и то је пет година дуже него што смо се пензионисали у 2015. години.
У 2023. на снагу су ступили нови услови за пензионисање жена. Од почетка године у Србији се пензионисало по новим условима око 5.000 корисника, од којих око 1.250 жена. Сваки захтев који су поднеле током ове године, подлегао је новим, ригорознијим условима.
Говорећи о пензији, ове године, оне жене у старосну пензију могу са 63 године и 6 месеци живота, уместо 63 године и четири месеца, колико је потребно да имају за пензионисање у претходној години. Потребан број година радног стажа остаје исти и износи минимум 15 година. Примера ради, у 2015. години даме су могле у пензију са 60 година старости и минимум 15 година стажа.
Закон о пензијском и инвалидском осигурању измењен је 2014. године. Од тада се за жене сваке године мењају услови за пензију и то по правилу да се старосна граница помера у распону од два до шест месеци годишње. И тако све до 2032. године када ће даме моћи да иду у пензију са 65 година старости, годину дана и десет месеци дуже него данас.
Године живота као услов за осигуранике жене практично ће расти наредних 9 година када ће критеријуми за жене и мушкарце бити изједначени – 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Стратегија за унапређење положаја пензионера
У Скупштини је представљена Стратегија за унапређење положаја старијих за период од 2024. до 2030. године. Циљ ове стратегије је побољшање квалитета њиховог живота, поручила је министарка за бригу о породици и демографију професор др Дарија Кисић на јавној расправи о овом документу у Дому Народне скупштине.
Стратегија предвиђа разне новине, између осталог, „покретни банкарски шалтер“ за рурална подручја, а помињу се и унапређење јавног превоза ка селима, адаптација јавних објеката тако да буду приступачни старијима са инвалидитетом, помоћ и подршка породицама које брину о старијим члановима домаћинства, вежбање дигиталне писмености, овладавање новим медијима комуникације…
Између осталог, као посебни циљеви истакнути су: унапређење јавних услуга за људе у трећем добу, посебно у руралним подручјима, приступ програмима целоживотног учења, спортско-рекреативним и културним садржајима, унапређење волонтерских активности у локалним заједницама, унапређивање здравствене и социјалне заштите и превенције од насиља, повећање свести популације о потребама и могућностима старијих од 65.
Извор: Ало.рс
