Крсна слава означава тренутак када су наши преци примили Хришћанство и тај дан је намењен њима. Зато их се ваља сетити у породичној атмосфери и тако обележити крсну славу. А, управо је то део обичаја који су Срби с временом погазили, прилагођавајући обележавање славе савремном животу.
У последњих двадесетак година правимо славље са све већим бројем званица, богатом трпезом и музиком, а то свакако није део првобитних обичаја.
Модерно доба донело је и нове моделе понашања, па није реткост да се поједини домаћини одлучују чак за славље у кафани, а разлози су углавном практичне природе како би позвали што више гостију.
Међутим, уколико желите да славу прославите по правилу, довољно је позвати свештеника да пре славе освешта воду, затим умесити колач, скувати жито, и све то заједно са вином и свећом донети ујутру у цркву на дан славе.
– Жито спремамо за спомен сродника који су славили и који су нам пренели славу, колач приносимо за здравље наших укућана, а вино је симболика тела и крви Христове. Дан пре славе ваља посетити гробове својих предака, а на дан славе треба донети колач, вино, жито и бити присутан на молитви и литургији и тај дан посветити Богу – објашњава Миодраг Павловић, свештеник у нишком Саборном храму.
С друге стране, неки домаћини позивају свештеника у свој дом, што опет није “по протоколу”, али тај обичај датира из доба када је мало људи славило славу, па како из страха нису одлазили у цркву свештеници су обилазили куће. Данас има свештеника који “по позиву” одлазе код домаћина, али је практичније, а и правилно је да тај дан они који славе обавезно посете цркву.
Слава није храна и пиће
– На жалост има људи који су тако навикли да позивају свештенике, али свакако је препорука да дођу у цркву и испоштују обичај. Што се славља у кафани тиче, дефинитивно није исправно тако славити славу. Можда је једино практично некоме ко живи у мањем простору, а жели да позове што више гостију што опет и није како ваља. Дакле, најважнија ствар се не налази се у храни и пићу већ као што сам већ рекао, спремити жито и колач, доћи у цркву и окупити укућане. Кућа тог дана треба да буде отворена за све госте, који се послужују обавезно житом, а што се гозбе тиче то је све по вољи домаћина – објашњава отац Миодраг.
Највећа слава код Срба је Свети Никола, затим Свети Арханђел Михаило, после њих ту су и Свети Василије, Света Петка, Свети Димитрије, Свети Лука, Свети Јован и многе друге.
Кувати жито и за Светог Арханђела Михаила
Отац Миодраг опомиње да они који славе Светог Арханђела Михаила упорно греше јер не кувају жито.
– За светог Арханђела Михаила се спрема жито и то је оно што људи обично греше, па не спреме, јер га сматрају живим светитељем. Међутим, у Богу су сви живи и обавезно се спрема жито, објашњава свештеник.
Да се гости послужују на слави датира од давнина, када су из удаљеног места долазили гости, па је домаћин свакако морао да постави трпезу.
На слави није потребна музика већ мирно окупљање најближих уз скромно послужење или како је већ домаћин у могућности. Што се поклона тиче, нема правила, некада се домаћину носио шећер, со, уље, а данас је то углавном вино или кафа.
Извор: Blic.rs
