Да Приштина од Турске набавља противоклопни систем, борбена возила за пешадију, минобацаче и хаубице недавно смо сазнали од председника Александра Вучића, приликом његове посете Бриселу.
Веома убојита и ефикасна средства већег калибра Приштина набавља у контексту нелегалног стратешког пројекта трансформације тзв. Косовских безбедносних снага у “Оружане снаге Косова”, који би требало да буде окончан до 2026. године.
Турска наменска индустрија је у динамичном развоју последњих петнаестак година. Чини се да што Турцима Запад више уводи санкције и не дозвољава набавку софистицираног оружја, то су Турци вичнији да сами овладају тим технологијама. Своје ново наоружање најпре су испробали у честим окршајима са Курдима, затим у ратовима у Либији и Сирији, а велики успех њихових дронова “Бајрактар” могли смо видети у рату у Нагорно-Карабаху.
Баш је Приштина набавила дронове типа “Бајрактар ТБ2”, а поред тога од Турске су добили и противоклопни систем ОМТАС, домета до 4500м, хаубице Боран калибра 105мм, борбена возила пешадије Вуран 4х4, као и минобацаче АЛКАР калибра 120мм. Углавном се ради о донацијама, али за неке системе турска страна тврди да их је продала тзв. Косовским безбедносним снагама.
Оно што је заједничко свим овим системима је да су мобилни, намењени су да дејствују и да затим што је пре могуће промене положај. Трансформација тзв. Косовских безбедносних снага у оружане снаге предвиђа и поседовање 4 до 6 хеликоптера. Још увек нема најаве који ће се хеликоптери набавити, али се од 2017. шаљу припадници КБС-а на обуку за пилоте хеликпоптера у Турску.
Према Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму, искључиво Кфор има мандат за војне аспекте одржавања безбедности. За КБС план је предвиђао “мултиетничке безбедносне јединице”. Требало је да оне, како је раније истицано, буду нека врста техничке организације за пружање помоћи са максимално 2.500 припадника.
Они би првенствено били ангажовани у случају непогода и природних катастрофа. Требало је да се бивши косовско-албански добровољци, припадници нерегуларних снага, интегришу у структуре које контролише Запад.
Међутим, актуелни приштински закон о тзв. Косовским безбедносним снагама дефинише три мисије те формације: 1. заштита суверенитета и територијалног интегритета тзв. “Републике Косова“; 2. војна подршка цивилним властима; 3. учешће у међународним операцијама.
Према проценама, тренутно је око 2.500 припадника КБС-а, а након трансформације, предвиђено је да их буде до 7.500, укључујући активне и резервне припаднике.
Турско војно присуство у јужној српској покрајини огледа се у бројности војника у Кфору, а турских војника је више него америчких. Од јесени планирано је да нови командант Кфора буде турски генерал. До краја године, процене су, биће до 1.000 турских војника.
Ново наоружање тзв. Косовских безбедносних снага, јасно је, неће бити од користи у случају непогода и природних катастрофа, али ће бити веома важан ослонац нове оружане формације од 2026. године. Недавно је министар одбране Милош Вучевић, говорећи за РТС, рекао да Војска Србије и Министарство одбране “имају припремљен одговор на све ове безбедносне изазове и ризике, јер пажљиво анализирају, прате дешавање и спрам тога се доносе одлуке“.
Извор: Ало.рс
