Праведници по своме животу не припадају свету грешника, па их зато тај и такав свет мрзи. На питање зашто грешници не трпе праведнике, већ их гоне, јер су им “неподношљиви и досадни”, одговор даје Свето Писмо.
Грех се толико умножио да је преплавио свет тако да сав свет лежи у злу учи свети апостол Јован. А људи који робују греху и чине зло живе у мраку и по речима господњем милија им је тама греха него светлост вере, јер сваки који чини зло мрзи на светлости и не иде ка светлости из страха да људи не покарају дела његова јер су зла а ко истину чини живи по вери и иде ка светлости да се виде дела његова јер су Богу учињена.
Зашто грешници не трпе праведнике лепо објашњава старозаветни мудрац Соломон, гонимо праведника јер нам је досадан зато што је противан нашим поступцима.
Свети Николај српски је на сличан начин објаснио, зашто грешник мрзи праведника.
Човек мрзи онога против кога греши, када човек учини грех према свом пријатељу, најпре га обузима страх који се убрзо претвара у мржњу а мржња сасвим заслепљује.
Човек мрзи онога ко зна његов грех, прво га се боји па онда мрзи, исти се процес одвија у души човека који је свестан да је починио грех према Богу или да Бог зна његов грех, најпре га обузима страх од Бога, страх се убрзо претвара у мржњу према Богу а мржња сасвим заслепљује човека.
Заслепљен мржњом према човеку, човек помишља на убиство, но како је убиство Бога немогуће, то заслепљење мржњом према Богу употребљава уместо убиства, нешто што он сматра равномерним убиством, одрицање Бога.
Ово је међутим равномерно самоубиству.
Извор: Београд.ин/Србија јавља