Мржња не сједињује, већ раздваја. Мржња нас одваја од Бога, а самим тим и једне од других. И где год је мржња, тамо је одсуство међусобног разумевања, тамо су људи једни од других далеко. А Господ нас позива на међусобну љубав, на праштање. Речено је да је човек велики онолико, колико је у стању да опрости. Опростити је свето, велико и узвишено.
Праштати треба стално и треба се трудити да нас не затекне залазак Сунца, а да се нисмо измирили са свима, јер никада не знамо час и крај свој, и не дај Боже да нас наш крај затекне, а да нисмо са неким измирени. „Мири се са супарником својим брзо док си на путу са њим“, каже Господ Исус Христос (Матеј 5, 25) . Дакле, помирење и међусобна љубав су неопходни услови за ступање у заједницу са Богом. То је и порука Светог јеванђеља, да ако ми опраштамо другима преступе, опростиће и нама Отац небески. „Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите брату својему од срца својих сагрешења њихова“ (Матеј 18, 35) .
Уосталом, ми се у свакодневној Молитви Господњој молимо: „Оче наш… опрости нам дугове, грехе наше, као што и ми опраштамо дужницима, ближњима својим“. Дакле, ако смо ми спремни да опростимо једни другима, и Отац небески ће опростити нама. И тиме условљамо праштање нама, нашим праштањем другима.
Забележено је у литератури, како је један угледан домаћин Ђорђе, имао свог духовника у манастиру, како је код њега стално долазио на разговор и савете, да га он поучи како да живи и ради. Имао је овај домаћин спор са својим суседом. Најпре се радило о малим штетама на имању, а после све тежим случајевима, тако да је Ђорђе био принуђен да га тужи суду. Међутим, пре него што је суду предао тужбу, отишао је Ђорђе код свог духовника и све му испричао. Колико му је тај сусед учинио зла, да је Ђорђе решио да од суда тражи најстрожу осуду за њега.
Духовник је мирно и ћутећи саслушао Ђорђа, а онда је предложио да се заједно помоле Богу, пре но што Ђорђе оде. Говорећи Молитву Господњу, духовник је говорио: … хлеб наш насушни дај нам данас и не опрости нам дугове наше, као што и ми не ораштамо дужницима својим… Ђорђе се трже на ове речи духовника, али му овај рече: „Ја се другачије не могу молити, него као што си ти одлучио, јер ти немаш намеру да опростиш свом суседу“. Ђорђе се постидео, опростио се са духовником и пошао кући. Поцепао је пријаву за суд. Убрзо сусед се разболи и умре и тако се Ђорђе ослободи невоље, а да се није огрешио према свом суседу.
Извор: ловесенса.рс
