Тежина злочина не дозвољава да институције остану неме на ово питање.
Откако је ученик седмог разреда ОШ „Владислав Рибникар“ на Врачару у Београду 3. маја убио девет ђака те школе и чувара, а њих петоро ранио, поставља се питање на који начин ће он бити кажњен, с обзиром на то да је у време извршења тешког злочина имао 13 година и кривично није одговоран.
Коста Кецмановић (13), дечак који је починио масакр у Основној школи „Владислав Рибникар“ када је убио деветоро својих другова и радника обезбеђења ове васпитно-образовне установе Драгана Влаховића, налази се на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, где је затворен у посебном одељењу и у току је вештачење његовог здравственог стања и личности.
Овај дечак је баш јуче напунио 14 година, а рођендан је дочекао на једној психијатријској клиници у Београду, у којој се налази скоро три месеца, у строгој изолацији, окружен лекарима и полицајцима. Он се налази сам у соби, нема контакт са спољним светом, а с њим једино комуницирају лекари, који имају задатак да утврде да ли пати од неке душевне болести, поремећаја или има неке друге психичке сметње или проблеме који га чине опасним по околину.
– То што дечаку убици не може да се суди и то што он не може да иде у затвор узнемирава јавност. Дечак је свој злочин планирао, а 3. мај је изабрао да свој монструозни план спроведе у дело управо јер је био свестан чињенице да неће одговарати пред законом – кажу.
– Међутим, то што он неће ићи у класичан затвор не значи да ће бити слободан. Наиме, врло је реално да ће овај дечак дуго, дуго, постоји могућност и до краја свог живота, остати у установи затвореног типа, односно на психијатрији – додаје се.
Шест пропуста мајке и оца
И док се мајка и отац дечака убице упорно труде да и надлежнима, а и свима осталима, представе свој породични живот као нормалан и без проблема, те покушавају да збаце сву одговорност и кривицу са себе, отворила су се многа питања и сумње у њихову невиност. Отворено писмо оца једне убијене девојчице Драгана Кобиљског отворило је бројна питања.
Тако се уочило најмање шест пропуста родитеља дечака убице:
– Дете с потпуним одсуством емпатије излагано од стране родитеља садржају непримереном његовом емоционалном развоју и обучавано у стрељани; детету оружје доступно у кући; оглушење родитеља на савете о потребној психолошкој подршци; заташкавање случаја детета које је заправо требало да се лечи; промена одељења и смене без иједног писаног трага о томе; пласирање неистина о вршњачком насиљу и виктимизација злочинца.
– Наиме, овај ученик ОШ „Владислав Рибникар“ је тренутно на психијатријској клиници уз сагласност мајке. Мајка може ту сагласност да повуче, али то не би никако значило аутоматско пуштање убице на слободу. Дакле, у случају да мајка повуче сагласност, о даљој судбини и задржавању дечака морали би да се изјасне стручњаци, комисија вештака психијатара и психолога.
После њиховог налаза и мишљења о његовом психичком стању и могућности да схвати шта је учинио, коначну одлуку о томе да ли може да буде пуштен, што је мало вероватно, дао би судија – објашњава процедуру наш саговорник:
– Значи, коначну реч о томе да ли дечак убица може да се пусти, условно речено на улицу, даје суд! Имајући у виду тежину кривичног дела, његове последице, начин извршења, хладнокрвност починиоца и друге околности, готово је немогуће да ће се он икада наћи ван зидина психијатријске установе.
Да је дечак убица имао одређене проблеме, наведено је и у отвореним писмима родитеља жртава масакра. Једна мајка је своје болно писмо почела речима „родитељима нелеченог дечака“.
Неће бити потребна сагласност родитеља
Након масакра у ОШ „Владислав Рибникар“ Министарство здравља предложило је одређена решења за допуну Закона о заштити лица с менталним сметњама. Тако би убудуће деца млађа од 14 година која почине злочин требало да буду смештена у посебним одељењима психијатријских установа са обезбеђењем, а ту могу бити и без сагласности родитеља или старатеља, с којима може бити забрањен и сваки контакт. Министарка здравља проф. др Даница Грујучић рекла је да се дечак из „Рибникара“ још налази на психијатријској опсервацији и да ће тај процес трајати дуго.
– Не може се за недељу, две доћи до тога на основу чега се десила трагедија. Ако психијатријски конзилијум одлучи да је та особа опасна по друге и по себе, неће бити потребна сагласност родитеља или старатеља за смештање у психијатријску установу. Због велике одговорности потребно је да то буде конзилијарна одлука и да се сагласи више лекара – рекла је др Грујичић на округлом столу током јавне расправе.
– Ми више у овоземаљску правду не верујемо, али се трудимо да наставимо да верујемо у људскост и у истину. Сећате се да су нам деца ишла заједно на језички камп у Француску. Било им је прелепо, али им је истовремено било чудно зашто једно дете свих седам дана спава склупчано на фотељи, уместо у кревету, иако му је на располагању цела двокреветна соба?! Да ли знате да је том детету била неопходна помоћ и вас родитеља и стручних лица? Мисли које ће нас доживотно морити су: „Зашто му нисте помогли?!“ Зашто сте га обучавали у стрељани и код њега развијали и гајили тако језиве вештине пуцања и убијања, док смо ми нашу децу водили на часове уметности и спорта?! – написала је, између осталог, Нина Кобиљски, мајка убијене девојчице.
Мере које су надлежни предузели
– Дечак убица затворен на психијатрији
– Отац ухапшен због сумње да је починио тешко кривично дело против опште сигурности
– Против мајке дечака покренут преткривични поступак да би се утврдило да ли је занемаривала сина
– Мајка дечака крајем јуна спречена од стране полиције да напусти Србију
– Виши суд у Београду забранио оцу и мајци да продају своју имовину и да располажу њоме и рачунима
Извор: Република.рс
