Српска православна црква празнује их 27. јула
Акила је био један од седамдесет апостола, ученик апостола Павла, заједно са својом супругом Присилом био му је велики помоћмик у проповедању Јеванђеља.
Јеврејин пореклом из Понта, он је живео у Риму са својом женом Прискилом, одакле га цар Клаудија 52. године протеро и населио у Коринт.[1] Тамо се сусрео са апостолом Павлом, који је је кристио њега и његову жену и увео их у хришћанство.
У својој Посланици Коринћанима, коју је писао у Ефесу, апостол Павле на крају каже: поздрављају вас много Акила и Прискила сдомашњом црквом својом (Кор 16, 9). По смрти цара Клаудија би дозвољено Јеврејима да се врате у Италију, и Акила с Прискилом се врати у Рим. Пишући по том посланицу Римљанима из Коринта апостол Павле поздравља старе пријатеље и сатруднике своје: поздравите Прискилу и Акилу, помћнике моје у Христу Исусу који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову (Рим 16, 3–4). Доцније опет видимо Акилу у Ефесу, где делује заједно са светим Тимотејем. Окован у Риму пише Павле Тимотеју у Ефес: поздрави Прискилу и Акилу (Друга Тимотеју 4, 19).
Током прогона цара Нерона и повукао се Ефес где је проповедао Јеванђеље заједно са својом супругом Присилом, где су обоје завршили мученичком смрћу.
Тропар
Апостоле Свети, Акило, моли Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
Преподобни Никодим Светогорац родио се 1749. године на кикладском острву Наксос. Његови родитељи Антонија и Анастасије Каливурси били су побожни људи. При крштењу надјенули су му име Никола. Више образовање добио је у малоазијском граду Смирни, гдје је свршио богословске науке и учио стране језике. Учестала угњетавања хришћана у Измиру, приморавају га да се врати на родни Наксос. Тамошњи митрополит Антим узима га за секретара. Привучен описима неколико монаха, Никола 1775. године одлази на Свету гору. У манастиру Дионисијат прима монашки постриг с именом Никодим. Живио је уобичајеним монашким животом, а истицао се кротошћу и смиреношћу. Преминуо је 1808. године и покопан је у келији Скуртеон у Кареји.
Глава преподобног Никодима чува се у Кареји, а остатак моштију у Манастиру светог Никодима Светогорца у грчкој области Гуменица. Преподобни Никодим прибројен је светитељима указом цариградског патријарха Атинагоре 31. маја 1955.
Извор: Новости