Атеиста је шетао шумом и размишљао:– Како је величанствено дрвеће! Како су моћне реке! Како су дивне животиње!
У жбуњу иза њега зачуло се шуштање. Атеиста се окрену и угледа огромног гризлија како иде према њему. Потрчао је колико га ноге носе. Освртао се преко рамена, а медвед је био све ближе и ближи. У паници се саплете и паде. Покуша да устане, али виде да је медвед изнад њега и пружа се да га дохвати шапом.
У том тренутку атеиста узвикну: “О, Боже!“
Време се заустави и медвед се укочио,Тишина завлада шумом…
Човек би осветљен неком блиставом светлошћу, а са неба се зачу глас:
– Ти поричеш моје постојање све ове године, учиш друге да ја не постојим, чак и стварање света приписујеш неком космичком случају. Да ли од мене очекујеш да ти сада помогнем у невољи? Треба ли, од сада, да те рачунам као верника?
Атеиста погледа у блиставу светлост и рече:
– Заиста би било лицемерно с моје стране, да сад, изненада, захтевам од тебе да ме третираш као хришћанина. Али можда би могао да хришћанином учиниш медведа!
– У реду! – рече глас.
… Светлост нестаде… Звуци у шуми поново оживеше… Медвед спусти своју десну шапу, принесе је левој, погне главу као у молитви и разговетно проговори:
– “Боже, благослови ову храну коју ми пружаш данас кроз нашег Господа Исуса Христа. Амин!“
Извор: Опанак.рс
