Западни експерти с одушевљењем и страхом прате информације о стреловитом напретку кинеског ЦхатГЛМ-а.
Још прије три месеца Харвард Интернатионал Ревиеw објавио је екстензивну анализу „Неприпремљени свет: Кина, међународна сцена, и будућност АИ“ у којој упозоравају како трка у развоју вештачке интелигенције отвара питање како ће је користити ауторитарни режими, а посебно Кина.
Аналитичаре није толико импресионирало односно забринуло то што се и Владимир Путин дубоко наклонио револуцији АИ речима „ко год постане лидер у овој сфери постаће владар света“ јер је објективно Русија далеко од досега низа кинеских компанија за које је тренутно нејасно јесу ли можда напредније него западне, пише Јутарњи лист.
Нико при томе не зна шта би могло да значи значајно кашњење у развоју АИ. Појављују се различите информације о томе колико су напредни кинески ‘језични модели‘, а све их је више које указују на то да су према више критеријума успешнији него тренутно најнапредније западно решење (ГПТ-4).
На друштвеним мрежама могу се пронаћи информације према којима је кинески ЦхатГЛМ надмашио ГПТ-4.
Иако експерти наводе како ову информацију треба додатно проверити, очигледно је како верују да има значајну тежину. Реакције на кинеске успехе у развоју вештачке интелигенције сежу од одушевљења научним постигнућима до дубоке политичке забринутости.
Поједини научници чак тврде како су љубоморни на кинеске због њихових успеха и организованости. Занимљиво је и њихово упозорење како се у кинеском случају не ради о отвореним (опен-соурце 7Б/13Б моделима) него моћним затвореним верзијама 130Б модела.
Ако су тачне тезе Харвард Интернатионал Ревиеw, као и Путиново пророчанство о владању светом уз помоћ АИ, онда су таблице с тестирањима ‘језичних модела‘ тј. појединих решења вештачке интелигенције, а које нам откривају да врх држи кинески ЦхатГЛМ2, врло интригантне тј. забрињавајуће за Запад.
Значи ли то да је листа престижа у решењима вештачке интелигенције заправо својеврсна листа односа снага у будућем међународном поретку?
Ево шта је још пре неколико месеци писао Харвард Интернатионал Ревиеw, и то у тренуцима док је ЦхатГПТ био надмоћан кинеским решењима:
„Кинески развој вештачке интелигенције јако је забрињавајући за САД; неки у Сједињеним Државама виде такмичење земаља као такмичење између демократије и ауторитаризма – осећај који јако подсећа на Хладни рат – у којем би кинеска доминација могла да представља изазов америчкој проминенцији на светској сцени, па чак и либералном међународном поретку с припадајућим правима и приоритетима. Вештачка интелигенција може увелико ојачати економску и војну моћ, а тиме и политички успон; Очекује се да ће вештачка интелигенција глобалној економији допринети са 17,5 трилиона америчких долара до 2030. Стога би војни напредак подстакнут вештачком интелигенцијом био непроцењив у надмашивању ривала“.
Обратите пажњу да су Кинези тренирајући ‘језичне моделе‘ на кинеском језику наводно претекли компаније из Сједињених Држава, а тренинг на кинеском даје њиховом успеху дозу мистичности.
Може се претпоставити да у Сједињеним Државама ових дана након вишедеценијске технолошке доминације влада нешто што бисмо могли да назовемо изненадном технолошком паником; Кинезима традиционално прете разноразним санкцијама, а ради се о потенцијално далеко већем тржишту на којем је већ сада има развијено врло конкурентно АИ решење.
Симболично речено: у америчким безбедносним институцијама пале се црвена светла, поготово јер се до пре само неколико месеци предвиђало како ће лидерство Америке у АИ још дуго остати неупитно. Било је то велико подцењивање кинеских организацијских способности, инвестицијских капацитета, јасног фокуса и чињенице да њихови студенти доминирају на листама међународних такмичења.
Хоће ли вештачка интелигенција Кине бити та која ће писати историју света 2023-2050?
„Елементи кинеске ауторитарне државе чине вештачку интелигенцију осетљивијом на коришћење које Запад сматра озбиљним кршењем међународног права. На пример, ограничена заштита података у Кини допушта приступ великој количини података. Прикупљање података подстакнуто вештачком интелигенцијом могло би увелико допринети кинеском систему друштвеног кредитирања који је у повоју, који је објављен у новембру 2022. као нацрт закона, али у великој мери и даље стагнира. Многи тврде да је систем у супротности с обичајним међународним правом, а Запад га сматра тешким кршењем људских права и масовним губитком приватности, слободе и правде, иако Кина то пориче. Осим тога, коришћење вештачке интелигенције за даље повећање надзора интернета и јавних подручја дало би кинеској влади значајан увид у појединачне обрасце и информације, поспешујући цензуру, прикупљање података и контролу“, упозоравао је Харвард Интернатионал Ревиеw уз поприлично драматично упозорење:
„Такође постоји могућност да ће Кина да монополизује развој вештачке интелигенције у предузећу у државном власништву (СОЕ), што би га у потпуности ставило под контролу кинеске владе. Државна предузећа, која чине најмање 23 посто кинеског БДП-а, играју кључну улогу и у кинеској економији и у способности владе да задржи власт над земљом“.
Не треба ни у једном тренутку заборавити како се овакве или сличне опасности у коришћењу вештачке интелигенције могу развити и на Западу.
Засебна је прича вештачка интелигенција и њено коришћење у рату. Ту тема тек постаје застрашујућа. Колико уопште значи то што је 60 држава (укључујући Кину и САД) већ потписало изјаву о одговорном коришћењу „војне вештачке интелигенције“.
То је изјава која нема законску тежину нити тежину међународног уговора те тек покушава да адресира вероватно једно од најозбиљнијих питања за будућност човечанства, пише Јутарњи лист.
Извор: Јутарњи лист/Гојко Дрљача
