Извор је посвећен Светој Петки, заштитници града која је дуго почивала у Храму Успенија Пресвете Богородице, који је Сулејман претворио у џамију, да би је касније Аустријанци потпуно срушили.
У Београду постоји мало места која житељима главног града уливају тако јако поштовање као што је то капела Свете Петке на Калемегдану. Уз зидине Београдске тврђаве свила се уз Цркву Ружицу, изнад извора чудотворне воде који је многима донео исцељење.
Није то од јуче. Вековима уназад путописци који су пролазили кроз наш град бележили су посебан однос овдашњих житеља према том извору.
Често обесне Османлије нису давале Србима да му прилазе због близине самог војног утврђења, а када су Аустријанци запосели град почетком 18. века укинули су ту забрану, али су убрзо остали затечени силном навалом ондашњег народа као и поштовањем које је имало према београдској светој води.
Извор је посвећен Светој Петки, заштитници града која је дуго почивала у Храму Успенија Пресвете Богородице, који је Сулејман претворио у џамију, да би је касније Аустријанци потпуно срушили. Мошти светитељке су понели са собом Срби који су били прогнани у Истанбул, да би после векова лутања, од Варне стигле до румунског града Јаши, у којем се и данас налазе.
Извор воде испод Капеле Свете Петке само једном је током историје усахнуо. На самом почетку Првог светског рата извор је напрасно пресушио, што је умногоме протумачено као веома лош знак.
Истина, тако је и било, и уследила је српска голгота и злопаћење по албанским гудурама, да би последњих ратних месеци вода поново потекла. То је било о дану Светог апостола Онисима, 28. фебруара 1918. године. Тада се и у народ вратила већ помало усахла нада да ће слобода опет стићи у Београд, а да ће га окупатори напустити.
Тако је и било.
Светој Петки се посебно обраћају жене свих вера и нација сматрајући је својом заштитницом. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се чува мали прст светитељке.
Онај ко јој приђе са искреном вером и чистог срца од ње добија само милост и доброту.
У Српском народу се верује да свака жена за живота мора да оде на овај извор и искрено се помоли за своје и здравље своје деце.
Извор: Београд.ин/Србија јавља
