Када прочитају ове исповести, они који су веровали, верују још јаче, а они који нису никад веровали, почињу да размишљају о религији и њеној снази…
Верници свих религија из различитих крајева света долазе у Манастир Острог како би пронашли нови начин и решење за своје излечење и проблеме. Управо зато је овај манастир један од најпосећенијих на Балкану, а о исповестима људи који су се враћали са вертикалне литице се сваког дана прича. Посебан повод за то је и данашњи дан на који се слави Свети Василије Острошки.
Ово су само неки од догађаја са Острога који су многе натерали да поверују или да још више учврсте своју веру:
– Моја ћерка Непа пре седам година се разболела и није могла да говори за пет и по година. За то време водила сам је свугде по болницама и лекарима кроз Југославију и нигде није било лека ни помоћи за моје дете. Када сам видела да лекари не могу да јој помогну, ја се решим и малу поведем у Манастир Острог 1963. године, да се помолим Богу и Светом Василију, да јој помогну и мени, сиротој мајци, која се са њом мучим, водећи је по болницама.
И, слава Богу и Светом Василију, прошле године пред Ђурђев-дан доведем своју девојчицу Непу код Светог Василија у Горњи манастир. И кад смо стигли пред сами манастир, код воде, моја девојчица проговори: “Мама, дај ми воде да пијем!” – прича је једне мајке чија је ћерка Непа излечена 1964. године на Острогу.
Здравље је људима најважније, а тога постану свесни тек када тешко оболе, а када закажу медицина и сви могући лекови, људи траже спас од острошког чудотворца Василија. И дешавало се доста пута, годинама уназад, да у горњем Острогу неми проговоре.
Родитељи су водили Веру која је рођена 1960. године лекарима, али за њен оштећени вид није било лека. Онда су чули за манастир Острог и решили да баш тамо потраже помоћ.
Духовници су се молили над њом, изливали благослове, призивали исцељење кроз Духа светог. Задње ноћи, Вера је уснула анђела који јој је рекао: “Дођи ка мени”. Она се тргла и отворила сањиве очи како би пошла ка њему. Вриснула је у неверици. Рекла је Нади да види светлост. Одлучили су да остану још пар дана. Вера је почела да назире сенке, види обрисе кроз маглу, а затим је и потпуно прогледала. Први пут је видела небо, цвеће, сунце, родитеље, другаре, себе – Вера је оздравила!
Извор: Telegraf.rs
