Православни верници данас обележавају Светог Лукијана, свеца кога је по предању мучитељима издао други завидни свештеник Панкратије.
Св. мученик Лукилијан живео је у Никомидији током владавине римског цара Аурелијана (270 – 275). Био је идолски жрец до дубоке старости и уживао је велику част. Али Господ Бог, који жели спасење свима, приведе га својом благодаћу до познања истине. Схватио је празнину идола којима је служио толико година и поверовао у Христа и у дубокој старости примио свето крштење. Свом душом и свим својим мислима предао се хришћанском учењу.
Био је испуњен жарком љубављу према Господу и неустрашиво је проповиедао Грцима и Јеврејима о васкрслом Христу. Тада су Јевреји због ширења вере у Христа пријавили Лукијана градоначелнику Никомидије Силвану. Силван је узалуд покушавао да натера Лукијана да се одрекне Христа и врати идолопоклонству. Лукијан је пред државним властима оптужен да је својим проповедањем подривао темеље државе и деловао као разарач народа. Старца су зверски мучили, а затим затворили.
У исто време тамо су била затворена четворица младића: Клаудије, Ипатије, Павле и Дионисије, оптужени за исповедање вере Христове. Обрадовали су се кад су видели Лукијана. Сви су провели дане и ноћи заједно у разговорима о Богу и у усрдној молитви, припремајући се за свето мучеништво.
После извесног времена изведени су пред суд где су показали непоколебљивост у својим хришћанским уверењима и чврстини у вери. Били су подвргнути новим мучењима, али Господ је чудесно показао своју моћ и благодат. Касније су послати у Византију, где су осуђени на смрт: четворицу младића убили су мачем, а светог старца Лукијана разапели су на крст.
Помоћ од Свете деве Пауле
Подвиг светих мученика посведочила је Света дева Паула, која се посветила служењу онима који су страдали за веру у Христа. Достављала је храну затвореницима хришћанима, прала им ране, доносила лекове и сахрањивала тела мученика. Девица Паула, сироче од детињства, посветила се служењу сиромашнима и страдалима: чинила је добротворна дела, посећивала тамнице, тешила мучене хришћане и превијала им ране. На тај начин је, такође, служила светом Лукијану и његовим сапутницима, и била је присутна њиховим страдањима, молећи се у свом срцу Богу да подржи своје слуге. Пратила их је до града Византије и сахранила након њиховог мучеништва. Касније се Света Павла вратила у Никомидију, гдје је наставила – као и раније – служити Господу милосрдним делима.
Због тога је била оптужена, и после мучења посечена мачем, примивши од Господа два венца: венац девства и венац мучеништва. Мучеништво њихово догодило се у време цара Аурелијана, 270-275. године. Мошти Светог Лукијана и других са њим налазе се у Цариграду и од њих су потекла бројна исцељења.
Због чега се данас пости?
Иако дан Светог Лукијана није уписан црвеним словом у православни календар, данас треба постити у знак сећања на овог свештеномученика који је умро од глади.
Данас се изговара тропар, кратка црквена песма посвећена овом празнику:
– Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
Извор: Курир.рс