У животу сваке жене постоји период када се осећа рањиво и несигурно, али за неке, та несигурност се претвара у прави хорор. Управо тако је било и у животу ове храбре мајке која је трпела насиље у породици годинама. Иако жели да остане анонимна, њена прича је потресна и узнемирујућа.
Заљубила се и удала са 17 година, напустила је родитељски дом и започела брачни зивот који се већ у првим месецима претворио у врсту заробљеништва. Брак је трајао непуних 5 година.
Први шамар добила је због погледа на обичног пролазника. Неколико пута је покушала да изадје из токсичног односа, сваки покушај завршавао се молбама, претњама и бруталним пребијањем. Добила је двоје деце и дала нову шансу свом браку до тренутка када је њен муж потегао нож и нанео јој 17 убода.
Тетиве на рукама су јој биле пресечена, плућна марамица пробијена, на ивици живота последњим атомима животне снаге храбра мајка је успела да подигне бебу у крваво наручје, узме за руку сина од три године изведе их из куће и дозове помоћ.
Потресна прича младе жене чија је жеља да заштити своју децу била јача од оштрог ножа, губитка крви и смрти оставиће све без текста
Ова храбра жена је спремна да проговори о својој борби са насиљем и одлучила је да подели своју причу у емисији Црна хроника са свима који се боре са сличним проблемима.
– Први догађај је био када сам погледала пролазника и тада сам добила први шамар. Мене је тада повукао рукама, одвучена сам кући и закључана. Од тада је кренуло све горе и горе. Његова љубомора је тада расла и била је све већа и већа. Када би ишли градом, он ми је говорио да држим главу доле и да пролазнике не гледам, да сви у мене гледају. Бранио је чак да ме гледа и његова породица и његова 2 брата. Бранио је његовом оцу да долази код нас, али и мојој породици. Разлог је био да ме и они такође гледају – рекла је.
Њена породица није знала да трпи насиље до тренутка док супруг, она и деца нису отишли код њих на село.
– Ја сам тада седела на кревету, а син ми је пролазио поред стола. Склонила сам ногу да би прошао и тада ми је супруг шапнуо да не померам тако ногу јер ме брат гледа у задњицу. Тада сам одма одреаговала, одлучила сам да после 4 године мојима кажем шта трпим од стране њега и шта сам трпела. Била сам закључана у кући док је он ишао у продавницу и морала сам да причам са њим телефоном док он иде. Да држим главу доле док идем градом. Када су све то чули, отац и мајка су били шокирани причом. Онда је мој отац рекао да се не врећам са њим, већ да останем доле на Косову.
Водитељка Курир телевизије Јелена Пејовић није могла да се суздржи на монструозност и заплакала је током емисије.
Међутим, она је ипак одлучила да му да још једну шансу због деце.
– Ја сам прихватила да ми кренемо из почетка јер сам гледала да деца имају породицу и да ми будемо на окупу. Видела сам да су деца била везана за њега и онда сам прихватила то становање приватно недалеко од мојих. Од тог дана како смо кренули да живимо у тој кући почело је монструозно понашање.
Тог кобног дана хтела је да оде код својих са децом, међутим, супруг јој није дозвољавао.
– Тог дана сам хтела да одем код својих са децом, јер ми је брат био тамо и желела сам да се деца играју са својом браћом. Он ми то није дозволио и рекао ми је да се вратим кући. Међутим, ја сам спремила децу и инсистирала сам да идем. Али је почео јак пљусак и морала сам да уђем у кућу. Он је истог тренутка закључао врата и повукао ме у дневну собу. Тада је кренуо да виче да више никада нећу изаћи и да завршава живот са мном. Почела сам да плачем јер сам знала да ће се одиграти нешто много горе. Имала сам у глави да ће да ме убије – рекла је и потом наставила:
– Држала сам дете од 10 месеци у наручју, а старије дете је седело на кревету и плакало јер ме је сво време псовао. Тада је узео мало дете из руке и бацио га на под. Тада ме је ударио три пута песницом у главу, али сам остала при свести. Не знам да ли је планирао да ме онесвести и целу искасапи. Међутим, остала сам своја и само сам се срушила на кревет. Кренула сам да дохватим бебу, али ми он није дозвољавао. Отрчао је да уграби нож, а ја сам успела да дохватим дете јер сам се плашила да њих не повреди. Он је потом опет узео дете из моје руке и бацио га на под. Док ме је убадао ножем, дете је закачио ножем. Док ме је убадао ножем бранила сам се искључиво рукама. Да се нисам бранила била би мртва. На десној руци су ми посечене тетиве, док је лева била сва у убодима. Задњи убод ножем пробио ми је плућну марамицу где је нож завршио 3 центиметара од срца. Плућа су ми се пунила крвљу. Спашена сам у Приштини од стране Албанаца. У болници у Приштини санирали су ми кобни убод и ставили ми дренажу.
Она је потом открила да је супруг после монструозног дела изашао из куће и побегао.
– Нисам имала телефон јер ми је бранио, а кобног дана сам се правила мртва након инцидента не би ли ме оставио на миру и престао са убодима. Када сам чула капију да је изашао. Смогла сам снаге да устанем и нисам могла да подигнем дете јер су ми обе руке биле пресечене. Осећала сам да ми руке тону. Када сам погледала руке, десна рука ми је висила о концу. Тада сам клекла и дохватила дете раменима и носила га до прве продавнице у близини куће. Старији син је ишао поред мене и држао ме за ногу. Када сам видела децу да су збринута и у наручју комшија, мени ништа више није било битно. Тада су кренуле вртоглавице. Само сам рекла да ми проспу воду и да ја више не могу. Доктори су ми рекли да ме је то спасило, јер да сам пала и онесвестила се, била би у коми и било би тешко борити се за мој живот. Иначе, тада када смо дошли до те продавнице, видео нас је свекар, мене онако крваву са децом и само је отишао. За време мог опоравка деца су била код мојих родитеља.
Њен бивши супруг осуђен је на 3 године затвора због покушаја убиства.
– Међутим, он је изашао и раније. Сада је на слободи, поносно шета и смеје се када ме сретне. Деца га не интересују, нити пита. На старијег сина који је тада имао 3 године остале су велике последице. Сада има 7 година, све зна али држи у себи – рекла је.
Полиција Хитни позиви 192 Пријава насиља у породици 0800-100-600 (0-24х, бесплатан позив)
СОС телефони Аутономни Женски Центар – СОС телефон 0800-100-007, радним данима 10-20х
АСТРА Акција против трговине женама – СОС телефон 011 785-0000, 065 3347-817, доступан 24х Европски број за несталу децу 116-000
Инцест траума центар – СОС телефон 011 3441-737, 011 3861-332, доступан 24х
Саветовалиште против насиља у породици – СОС телефон и сигурна кућа 0800-011-011, бесплатан позив, радним данима 10-19х 011 2769-466, радним данима 10-19х 062 304-560, ноћу 19-10х
Извор: Курир
